Gazdarice u gradu, domaćice u kući

Arilje, Senta, Šid, Svilajnac, Rača, pa Barajevo i Stari grad u Beogradu. Zatim Vrbas i Crveni krst u Nišu. Tu se uglavnom završava spisak opština (od 168) kojima u Srbiji gazduju žene. Na čelu Narodne skupštine Srbije takođe je dama, mada se njena funkcija na zvaničnom sajtu piše u muškom rodu, dakle, ona je predsednik. Mušku funkciju ima i gradonačelnik Pančeva, iako je izvesno da rukovodi ovim gradom čvrstom ženskom rukom.

Kakve su te žene? Osim što se bore sa administracijom, papirologijom, komunalcima, nedostatkom para za asfaltiranje ulica, znaju da skuvaju sarmu, prepeglaju poneku košulju, kad stignu čitaju... Poneke od njih, ipak, šefuju samo na radnom mestu. Kod kuće se pridržavaju tradicije, a ona kaže da je muž glava porodice.

Vesna Martinović, gradonačelnica Pančeva

Sve je u dobrom odabiru saradnika

Pančevo – „Onaj ko nije spreman ili ne može da svojski radi i bori se za dobrobit grada, treba i mora da se povuče.“ Ova rečenica, lavirana na više načina, često se provlači kroz govore i izjave gradonačelnice Pančeva. Nije je izostavila ni 8. novembra ove godine, o Danu grada, obraćajući se Pančevcima. Da je privržena stavu „radi kako valja ili se okani“ pokazuje i to što je za tri i po godine njenog mandata zamenjeno više gradskih većnika i direktora javnih preduzeća nego u pet mandata koji su njenom prethodili.

Nežna žena, čvrste ruke, prezire pitanje „Kako se kao žena osećate na čelu grada“? Kada ga čuje, kako sama kaže, baš se naljuti. „Da li ćete posao obavljati dobro ne zavisi od toga da li ste rođeni kao muškarac ili žena, već koliko ste sposobni i radi da ga valjano vršite. A drugi će se prema vama ophoditi, procenjujući već koliko je u vašem delanju snage, pameti i sposobnosti”, kaže Vesna Martinović, gradonačelnica Pančeva.

Ova pravnica i nekadašnji advokat ima i drugu odgovornu dužnost – predsednica je Gradskog odbora DS u Pančevu.

Ne negira da je, od kada se ona o tome pita, porastao broj žena na čelnim pozicijama u gradu, ali, kako nam kaže, ne zato što forsira žene. „Znate, već sama činjenica da je gradonačelnica žena deluje ohrabrujuće na druge žene da se ne osećaju skrajnuto, već pokušaju da rade odgovorne poslove. No, nijedna nije na rukovodećem mestu ako se radom i zalaganjem za to nije kvalifikovala”, kaže gradonačelnica. „Niti hoću, niti mogu sve sama, ali insistiram na dobrim i kvalitetnim saradnicima. Kada ste na ovakvoj dužnosti, dobar odabir ljudi je od presudne važnosti. I, naravno, a to nikako nije fraza, porodica vam daje snagu da radite dugo i dobro”, veli Vesna Martinović. „Suprug Branislav i četvorogodišnji Stefan su moji akumulatori. Moj posao zna da bude surovo težak i naporan, ali kada, često tek naveče, stignem kući, poljubac dva momka reći će mi da valja nastaviti”, kaže pančevačka gradonačelnica.

Miodrag Šašić

--------------------------------------------------------------------------

Dragana Živanović, predsednica opštine Rača

Sluša Mlađu dok ne zasvira „šumadijska dvojka“

Rača – U politiku je ušla vrlo mlada, ranih devedesetih godina, kada se, s verom u Boga, priključila Srpskom pokretu obnove. Danas više nije ni u SPO, ni u Novoj Srbiji, već u Ujedinjenim regionima Srbije. Ali i dalje veruje u Boga, u Boga i Mlađu, kako tepa svom predsedniku. Nije došla na funkciju zarad fotelje, već da iza nje „ostanu dela, putevi, mostovi, radna mesta“...

To je, ukratko, politički put i moto aktuelne predsednice opštine Rača Dragane Živanović, koja je po struci diplomirani inženjer poljoprivrede za ratarstvo. Nedavno je upisala doktorske studije na biotehničkim naukama na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, ali ni društveni status, ni funkcija ne pomažu joj kod kuće, jer se „u Šumadiji zna ko je glava porodice“.

– Ništa mi nije vredelo što sam posle „Arene“ bila umorna. Kod kuće me je sačekalo peglanje košulja. Radim sve kao i druge žene, nemam kućnu pomoćnicu, ali tu je svekrva da mi pomogne. Tako je to u Šumadiji, gde je muž uvek bio glava porodice – kaže supruga Ljubiše Živanovića, „ljubavi sa fakulteta“, za koga se udala 1997. i sa kojim ima sina Miloša, kome je deset godina.

Ponekad ekstravagantna u oblačenju, tridesetosmogodišnja predsednica Rače kaže da se najudobnije oseća u „crno-beloj kombinaciji“. Ne odriče se, dodaje, ni „živih boja“, ali voli da „sve bude usko“. To joj ne smeta da zapeva i zaigra, mada zbog obaveza sve ređe posećuje kafane. Iako je Mlađa roker, ona voli da se opusti uz stare šumadijske pesme koje „baš umeju da razgale srce i dušu“.

– Vesele sam prirode, nemam šta da krijem, a najviše volim naše starinske pesme. Kad zasvira „šumadijska dvojka“, zaboravim na politiku i posao – iskrena je naša sagovornica.

„Ne delim ljude ni po partijama, ni po bogatstvu“, kaže Živanovićeva, naglašavajući da su joj „u kancelariji, na poslu, svi isti“. Sirotinji pomaže koliko može, a otkako je postala članica Saveta Evrope, u svojstvu zamenika člana za lokalnu samoupravu trudi se da pomogne i svojoj zemlji. Za poslednjih 40 dana dvaput je, kaže, bila u Strazburu.

Srećom, voli da putuje, pa joj ove obaveze ne padaju teško. U Grčkoj je bila deo državne delegacije koju je predvodio predsednik Tadić, u Rusiju je išla sa predstavnicima Privredne komore, a društvo na „najdražem putovanju“ u Južnu Koreju, odakle dolazi kompanija „Jura“, pravile su joj stranačke kolege – „šef Mlađa“ i ministar Ćirić.

Brane Kartalović

------------------------------------------------------------------------

Gorica Dimčić-Tasić, predsednica opštine Svilajnac

Balonom iznad Pomoravlja

Gorica Dimčić-Tasić (Foto Z. Gligorijević)

Svilajnac –Gorica Dimčić-Tasić, predsednica opštine Svilajnac, kako sama kaže, deli sudbinu svih zaposlenih žena i ima puno obaveza, a malo slobodnog vremena. I pored toga, nema kućnu pomoćnicu, jer u njihovoj porodici svako zna svoje obaveze. Pored supruga, inženjera elektrotehnike, porodicu čine kćerke Jelena, diplomirani farmaceut, Tamara, đak osnovne škole, i njena majka, koja je u penziji.

– Uživam u jutarnjoj kafi, koju vikendom mogu da popijem sa suprugom Milanom, u pripremanju nedeljnog ručka, u čemu učestvuje cela porodica. Moja kćerka Tamara, učenica osnovne škole, zamera mi što za rođendan uvek dobija tortu iz poslastičarnice, a ne iz mamine kuhinje, koju često zovu paklena. Žao mi je što imam malo vremena za čitanje knjiga, a to mi je velika ljubav iz gimnazijskih dana. Nedostaje mi neobavezno ćaskanje i kafenisanje sa prijateljicama, ali se nisam odrekla svakodnevnog kontakta sa kolegama iz doma zdravlja, saradnicima i pacijentima, u kome sam radila kao internista–navodi Gorica Dimčić-Tasić za „Politiku“.

Svake godine letuje u Grčkoj, a zimuje na Kopaoniku. U pozorištu, na baletskoj predstavi, bila je prošle godine u Beogradu, a bioskop nije skoro posetila. Najviše voli da sa ukućanima sedi u dvorištu porodične kuće. Kaže da uspeva sve da stigne i da se nije pokajala što je poslušala savet supruga i prihvatila funkciju predsednice opštine, jer potiče iz radničke porodice, pa je od malena navikla da se za sve izbori sama.– Ne plašim se da se prihvatim nečeg novog. Prednost mog posla jeste mogućnost da obiđem mnoge zemlje i uspostavimkontakte sa ljudima raznih kontinenata i kultura. Neponovljiv događaj za mene bilo je prošlogodišnje putovanje u Šangaj, gde sam predstavljala opštinu na svetskoj izložbi „Ekspo“, odnosno na forumu Svetske banke. Naša opština bila je jedina iz jugoistočne Evrope–dodaje predsednica.

Ona je nedavno prihvatila i da, prvi put južno od Beograda, opština Svilajnac organizuje Kup Srbije u balonarstvu, i da leti zajedno sa iskusnim balonarima.– Nije mi žao što nemam puno vremena za sebe, ali volim da radim za dobrobit Svilajnčana. Ja sam, na primer, kao student Medicinskog fakulteta u Beogradu prvi put bila na klizalištu, ali sam svojim sugrađanima priuštila taj užitak. Uskoro ćemo jedini u ovom delu Evrope imati prirodnjački centar sa replikama dinosaurusa i još mnogo toga–zaključuje predsednica.

Zorica Gligorijević

------------------------------------------------------------------------------

Aniko Širkova, predsednik opštine Senta

Žene bolje razumeju brigu sugrađana

Foto A. Isakov

Senta – Nedugo nakon što sam postala predsednik opštine, prodavačica na pijaci u nedelju ujutru me je začuđeno pitala: „Zar ti i dalje kuvaš?” Eto, možda je to i jedina razlika između predsednika opštine muškarca i žene, kaže nam Aniko Širkova koja je na čelu opštine Senta.

Nakon prvog iznenađenja njeni sugrađani pozitivno su komentarisali da na čelu gradske kuće imaju osobu koja ne samo što ne ide na poslovne ručkove, već i sama kuva. Za kupovinu i kuvanje, i to za celu sedmicu, ostaje joj samo nedelja.

Ostalim danima bavi se rukovođenjem opštinom sa oko 25.000 stanovnika, rešava problem grejanja, građevinske probleme kod formiranja industrijske zone, kao i pitanja vezana za vraćanje vojne kasarne gradu. Bilo je potrebno „odomaćiti” se sa kubnim metrima, prečnicima cevi i ostalim tehničkim pokazateljima. Da li je to bio veći izazov za ženu, pitamo predsednicu Širkovu.

– Stav da je to za ženu teško ili neprilično je samo rezultat predrasude. Bavljenje ovim problemima nema veze sa polom, već sa strukom i ova pitanja bila bi jednako nerazumljiva ili strana i mojim kolegama ekonomistima ili pravnicima, baš kao što su i meni.

Predsednica senćanske opštine smatra da je jedini razlog što nema više žena u politici njihovo nedovoljno samopouzdanje, jer još se smatra da je profesor ili lekar profesija za ženu, a da je politika muško polje.

– Mislim da nema razlike da li je na čelu neke opštine muškarac ili žena, jednostavno tu su problemi i treba ih rešavati. Na poslu nikada nije doživela neprijatnost zbog toga što je žena, naprotiv kaže da se ponekad oseća povlašćenom zbog pažnje i uvažavanja koje joj se ukazuje.

Jedino gde mogu da priznam da se žene razlikuju kao predsednici opština je sposobnost i spremnost žena da saslušaju i saosećaju sa problemima sugrađana. Kao majke i porodični ljudi možda smo i osetljivije za neke sitne svakodnevne probleme sugrađana i Senćani su naučili da mogu da me zaustave na ulici i da mi izlože svoje brige.

Aleksandra Isakov