Газдарице у граду, домаћице у кући

Ариље, Сента, Шид, Свилајнац, Рача, па Барајево и Стари град у Београду. Затим Врбас и Црвени крст у Нишу. Ту се углавном завршава списак општина (од 168) којима у Србији газдују жене. На челу Народне скупштине Србије такође је дама, мада се њена функција на званичном сајту пише у мушком роду, дакле, она је председник. Мушку функцију има и градоначелник Панчева, иако је извесно да руководи овим градом чврстом женском руком.

Какве су те жене? Осим што се боре са администрацијом, папирологијом, комуналцима, недостатком пара за асфалтирање улица, знају да скувају сарму, препеглају понеку кошуљу, кад стигну читају... Понеке од њих, ипак, шефују само на радном месту. Код куће се придржавају традиције, а она каже да је муж глава породице.

Весна Мартиновић, градоначелница Панчева

Све је у добром одабиру сарадника

Панчево – „Онај ко није спреман или не може да својски ради и бори се за добробит града, треба и мора да се повуче.“ Ова реченица, лавирана на више начина, често се провлачи кроз говоре и изјаве градоначелнице Панчева. Није је изоставила ни 8. новембра ове године, о Дану града, обраћајући се Панчевцима. Да је привржена ставу „ради како ваља или се окани“ показује и то што је за три и по године њеног мандата замењено више градских већника и директора јавних предузећа него у пет мандата који су њеном претходили.

Нежна жена, чврсте руке, презире питање „Како се као жена осећате на челу града“? Када га чује, како сама каже, баш се наљути. „Да ли ћете посао обављати добро не зависи од тога да ли сте рођени као мушкарац или жена, већ колико сте способни и ради да га ваљано вршите. А други ће се према вама опходити, процењујући већ колико је у вашем делању снаге, памети и способности”, каже Весна Мартиновић, градоначелница Панчева.

Ова правница и некадашњи адвокат има и другу одговорну дужност – председница је Градског одбора ДС у Панчеву.

Не негира да је, од када се она о томе пита, порастао број жена на челним позицијама у граду, али, како нам каже, не зато што форсира жене. „Знате, већ сама чињеница да је градоначелница жена делује охрабрујуће на друге жене да се не осећају скрајнуто, већ покушају да раде одговорне послове. Но, ниједна није на руководећем месту ако се радом и залагањем за то није квалификовала”, каже градоначелница. „Нити хоћу, нити могу све сама, али инсистирам на добрим и квалитетним сарадницима. Када сте на оваквој дужности, добар одабир људи је од пресудне важности. И, наравно, а то никако није фраза, породица вам даје снагу да радите дуго и добро”, вели Весна Мартиновић. „Супруг Бранислав и четворогодишњи Стефан су моји акумулатори. Мој посао зна да буде сурово тежак и напоран, али када, често тек навече, стигнем кући, пољубац два момка рећи ће ми да ваља наставити”, каже панчевачка градоначелница.

Миодраг Шашић

--------------------------------------------------------------------------

Драгана Живановић, председница општине Рача

Слуша Млађу док не засвира „шумадијска двојка“

Рача – У политику је ушла врло млада, раних деведесетих година, када се, с вером у Бога, прикључила Српском покрету обнове. Данас више није ни у СПО, ни у Новој Србији, већ у Уједињеним регионима Србије. Али и даље верује у Бога, у Бога и Млађу, како тепа свом председнику. Није дошла на функцију зарад фотеље, већ да иза ње „остану дела, путеви, мостови, радна места“...

То је, укратко, политички пут и мото актуелне председнице општине Рача Драгане Живановић, која је по струци дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство. Недавно је уписала докторске студије на биотехничким наукама на Пољопривредном факултету у Земуну, али ни друштвени статус, ни функција не помажу јој код куће, јер се „у Шумадији зна ко је глава породице“.

– Ништа ми није вредело што сам после „Арене“ била уморна. Код куће ме је сачекало пеглање кошуља. Радим све као и друге жене, немам кућну помоћницу, али ту је свекрва да ми помогне. Тако је то у Шумадији, где је муж увек био глава породице – каже супруга Љубише Живановића, „љубави са факултета“, за кога се удала 1997. и са којим има сина Милоша, коме је десет година.

Понекад екстравагантна у облачењу, тридесетосмогодишња председница Раче каже да се најудобније осећа у „црно-белој комбинацији“. Не одриче се, додаје, ни „живих боја“, али воли да „све буде уско“. То јој не смета да запева и заигра, мада због обавеза све ређе посећује кафане. Иако је Млађа рокер, она воли да се опусти уз старе шумадијске песме које „баш умеју да разгале срце и душу“.

– Веселе сам природе, немам шта да кријем, а највише волим наше старинске песме. Кад засвира „шумадијска двојка“, заборавим на политику и посао – искрена је наша саговорница.

„Не делим људе ни по партијама, ни по богатству“, каже Живановићева, наглашавајући да су јој „у канцеларији, на послу, сви исти“. Сиротињи помаже колико може, а откако је постала чланица Савета Европе, у својству заменика члана за локалну самоуправу труди се да помогне и својој земљи. За последњих 40 дана двапут је, каже, била у Стразбуру.

Срећом, воли да путујe, па јој ове обавезе не падају тешко. У Грчкој је била део државне делегације коју је предводио председник Тадић, у Русију је ишла са представницима Привредне коморе, а друштво на „најдражем путовању“ у Јужну Кореју, одакле долази компанија „Јура“, правиле су јој страначке колеге – „шеф Млађа“ и министар Ћирић.

Бране Карталовић

------------------------------------------------------------------------

Горица Димчић-Тасић, председница општине Свилајнац

Балоном изнад Поморавља

Горица Димчић-Тасић (Фото З. Глигоријевић)

Свилајнац –Горица Димчић-Тасић, председница општине Свилајнац, како сама каже, дели судбину свих запослених жена и има пуно обавеза, а мало слободног времена. И поред тога, нема кућну помоћницу, јер у њиховој породици свако зна своје обавезе. Поред супруга, инжењера електротехнике, породицу чине кћерке Јелена, дипломирани фармацеут, Тамара, ђак основне школе, и њена мајка, која је у пензији.

– Уживам у јутарњој кафи, коју викендом могу да попијем са супругом Миланом, у припремању недељног ручка, у чему учествује цела породица. Моја кћерка Тамара, ученица основне школе, замера ми што за рођендан увек добија торту из посластичарнице, а не из мамине кухиње, коју често зову паклена. Жао ми је што имам мало времена за читање књига, a то ми је велика љубав из гимназијских дана. Недостаје ми необавезно ћаскање и кафенисање са пријатељицама, али се нисам одрекла свакодневног контакта са колегама из дома здравља, сарадницима и пацијентима, у коме сам радила као интерниста–наводи Горица Димчић-Тасић за „Политику“.

Сваке године летује у Грчкој, а зимује на Копаонику. У позоришту, на балетској представи, била је прошле године у Београду, а биоскоп није скоро посетила. Највише воли да са укућанима седи у дворишту породичне куће. Каже да успева све да стигне и да се није покајала што је послушала савет супруга и прихватила функцију председнице општине, јер потиче из радничке породице, па је од малена навикла да се за све избори сама.– Не плашим се да се прихватим нечег новог. Предност мог посла јесте могућност да обиђем многе земље и успоставимконтакте са људима разних континената и култура. Непоновљив догађај за мене било је прошлогодишње путовање у Шангај, где сам представљала општину на светској изложби „Експо“, односно на форуму Светске банке. Наша општина била је једина из југоисточне Европе–додаје председница.

Она је недавно прихватила и да, први пут јужно од Београда, општина Свилајнац организује Куп Србије у балонарству, и да лети заједно са искусним балонарима.– Није ми жао што немам пуно времена за себе, али волим да радим за добробит Свилајнчана. Ја сам, на пример, као студент Медицинског факултета у Београду први пут била на клизалишту, али сам својим суграђанима приуштила тај ужитак. Ускоро ћемо једини у овом делу Европе имати природњачки центар са репликама диносауруса и још много тога–закључује председница.

Зорица Глигоријевић

------------------------------------------------------------------------------

Анико Ширкова, председник општине Сента

Жене боље разумеју бригу суграђана

Фото А. Исаков

Сента – Недуго након што сам постала председник општине, продавачица на пијаци у недељу ујутру ме је зачуђено питала: „Зар ти и даље куваш?” Ето, можда је то и једина разлика између председника општине мушкарца и жене, каже нам Анико Ширкова која је на челу општине Сента.

Након првог изненађења њени суграђани позитивно су коментарисали да на челу градске куће имају особу која не само што не иде на пословне ручкове, већ и сама кува. За куповину и кување, и то за целу седмицу, остаје јој само недеља.

Осталим данима бави се руковођењем општином са око 25.000 становника, решава проблем грејања, грађевинске проблеме код формирања индустријске зоне, као и питања везана за враћање војне касарне граду. Било је потребно „одомаћити” се са кубним метрима, пречницима цеви и осталим техничким показатељима. Да ли је то био већи изазов за жену, питамо председницу Ширкову.

– Став да је то за жену тешко или неприлично је само резултат предрасуде. Бављење овим проблемима нема везе са полом, већ са струком и ова питања била би једнако неразумљива или страна и мојим колегама економистима или правницима, баш као што су и мени.

Председница сенћанске општине сматра да је једини разлог што нема више жена у политици њихово недовољно самопоуздање, јер још се сматра да је професор или лекар професија за жену, а да је политика мушко поље.

– Мислим да нема разлике да ли је на челу неке општине мушкарац или жена, једноставно ту су проблеми и треба их решавати. На послу никада није доживела непријатност због тога што је жена, напротив каже да се понекад осећа повлашћеном због пажње и уважавања које јој се указује.

Једино где могу да признам да се жене разликују као председници општина је способност и спремност жена да саслушају и саосећају са проблемима суграђана. Као мајке и породични људи можда смо и осетљивије за неке ситне свакодневне проблеме суграђана и Сенћани су научили да могу да ме зауставе на улици и да ми изложе своје бриге.

Александра Исаков