U zamci termovizije

Ehsan Šahb Zadeh je naizgled običan mladić, čiji je jedini san da završi školu i nađe pristojno zaposlenje od kojeg bi jednog dana mogao da izdržava svoju porodicu. Rođen je Avganistanu pre 16 godina. Odrastao je u Kabulu koji je u vreme njegovog rođenja bio pod vlašću talibana. Kao dečak, potpuno nesvestan situacije u kojoj raste, dočekao je NATO bombardovanje i svrgavanje režima koje ga je teralo na obrazovanje potpuno drugačije od onog koje bi sad želeo da ima. Imao je samo šest godina i tada je prvi put naučio da se takmiči u puštanju papirnih zmajeva u vazduh, tradicionalne igre Paštu omladine. Danas, deset godina od oslobođenja Kabula, Ehsan je samo jedan od 6.097 ilegalnih migranata koje su uhvatili pripadnici Regionalnog centra granične policije prema granici s Makedonijom.

Sa Ehsanom smo razgovarali posleakcije pripadnika granične policije koja je trajala više od dva sata. Kada je akcija završena, on je zajedno sa svojom majkom, ocem i par godina starijim bratom prebačen u prostorije Regionalnog centra granične policije gde je konačno mogao da se ugreje posle više sati provedenih na štipajućem minusu. Ubrzo je ekipi „Politike“ počeo da priča svoju priču.

Posledogovora s krijumčarima,pre šest meseci, krenuli su ka zapadnoj Evropi. Krajnja destinacija trebalo je da im bude Švedska ili Nemačka. Tokom poslednjih šest meseci, prošli su Tursku, Grčku i Makedoniju. U sve ove zemlje ušli su ilegalno, kao što su pokušali i u Srbiju. Nikada nisu uhvaćeni do te hladne novembarske večeri. U ovu avanturu su se upustili jer njegov otac ima srčanih problema, a kvalitetnu medicinsku negu bi mogli, po njihovom verovanju, da dobiju samo u nekoj evropskoj zemlji.

U trenutku dok je to izgovarao na vrlo dobrom engleskom jeziku, njegova majka,koja je sedela dve stolice dalje,brecnula se na njega. Počela je ubrzano da priča na paštunskomjeziku, nakon čega je Ehsan spustio svoju glavu i promenio priču. – Ustvari, mi smo samo rođeni u Avganistanu, a otišli smo odavno u Teheran u Iranu. Tamošnji režim nas je tretirao kao građane drugog reda, nismo imali šta da jedemo i živeli smo na ulici. U Iranu nema nikakve slobode, pa smo odlučili da pobegnemo u Evropu. Želimo da živimo u demokratiji – izrecitovao je u dahu Ehsan uobičajenu priču koju stalno slušaju pripadnici granične policije kad se susretnu s ilegalnim migrantima. Ipak, to im nije pomoglo, završili su u „redovnoj proceduri“, privedeni su sudiji za prekršaje.

A samo nekoliko sati pre ovog razgovora, Ehsan je bio samo jedna od deset pokretnih silueta na ekranu termovizije, moćne naprave koju srpska granična policija koristi za hvatanje ilegalnih migranata i sprečavanje drugih krivičnih dela. Termovizija je ustvari kamera postavljena na krov terenskog vozila, čiji se snimci termovizijski prikazuju na dva ekrana postavljena na zadnjim sedištima. Pored je džojstik kojim operater u vozilu nadgleda kompletno područje od Preševa do Makedonije. Termovizija ne da detektuje samo ljude, već i životinje. Operateri su toliko iskusni i uvežbani da mogu da prepoznaju zečeve, konje, pa čak i divlje svinje.

To je zapravonaprava koja hvatanje ilegalnih migranata u nepristupačnim šumama i brdima oko srpsko-makedonske granice pretvara u igru mačke i miša u kojoj miš nema dve noge i jedno oko. Jedina stvar koja je mački potrebna za pobedu u ovoj igri je koordinacija između operatera i policajca na terenu,koji često ne vidiprst pred okom i orijentišese samoprema uputstvima dobijenimod kolege kojije za džojstikom termovizije.

Kad nas je načelnik Antić odveo do pozicija na kojima su postavljeni termovizori, mrak je već uveliko pao. Temperatura je otišla ispod minusa, a zemljani put kojim smo išli govorio nam je da smo duboko u zabitima sela s većinskim albanskim stanovništvom. U vozilima granične policije već su sedela dva operatera koji su nadgledali situaciju u takozvanoj zelenoj liniji granice. Iako iskusan, sa zavidnim policijskim iskustvom, Antić je ubrzo seo ispred ekrana termovizije i počeo džojstikom da izviđa situaciju. – Ovo je toliko moćna tehnika da jednostavno ništa ne može da promakne – uzbuđeno saopštava.

Dok je to govorio, u okolini makedonskog sela Lojane pojavila se grupa od 10 silueta. Videlo se jasno da zemljanim putevima pokušavaju da se probiju na teritoriju Srbije, tačnije u selo Miratovac, najistureniju južnu tačku na mapi centralne Srbije. Termovizor je izmerio i tačnu daljinu do njih – bilo je tačno 6.485 metara vazdušnom linijom. Golim okom s mesta na kom smo se nalazili videla se samo gusta magla kroz koju načelnik Antić odmah pomera kameru. Zna da je u blizini postavljena makedonska termovizija koja registruje isto ono što smo mi mogli da vidimo nekoliko trenutaka ranije. – Samo da vidim da li će da ih pohvataju ili će da ih puste – već uživajući u predstojećoj akciji kaže Antić.

Naravno, kao i u velikom broju slučajeva dosad, na ekranu se ne očitava nikakvo kretanje makedonske granične policije. Jednostavno su ih pustili da pređu u Srbiju.

Antić vraća kameru na migrante i analizira puteve kojim se kreću. Procenjuje da bi im trebalo nekih 20 minuta da uđu na teritoriju Srbije i organizuje patrole da ih sačekaju u blizini škole u Miratovcu.

Problem je što ne smeju da idu automobilom jer bi migranti mogli da ih čuju, pa da se razbeže po šumi. Zato, vidimo kako policajci gase svoj automobil, pa pešice ubrzano koračaju ka mestu gde bi migranti trebalo da se pojave, dok ih načelnik usmerava na puteve kojima trebada idu.

Taman kad su se policajci namestili na izlazu iz šume da sačekaju migrante, pojavio se prvi problem. Na ekranu termovizije očitalo se krdo divljih svinja koje prolaze blizu mesta kojimmigranti idu. Očigledno,imajući iskusnog vodiča koji na svaki zvuk menja pravac kretanja, migranti menjaju pravac. Sad su išli ka drugom kraju Miratovca, tačno ka ulazu u to selo, gde nije bilo nikakvih patrola.

Oliver Jovanović, zamenik komandira Stanice granične policije „Rujan“, koji je do tada bio sve vreme s nama, videvši da postoji opasnost da migranti pobegnu, odmah je rekao načelniku: „Idem, ne smeju da nam pobegnu“. Odjurio je i posle petnaestak minuta je postao samo još jedna silueta na ekranu koju operater iz vozila usmerava da po mrklom mraku dođe do mesta na kojem neće biti primećen.

Dvadesetak minuta kasnije, dok je 10 silueta s vodičem i ilegalnim migrantima dolazilo ka tabli na kojoj je ulaz u Miratovac, na ekranu termovizije pojavilo se jedno sumnjivo vozilo. Išlo je napred-nazad, očigledno izviđajući da li ima policije i da li je sve bezbedno.

Migranti su ušli u šumarak koji vodi do tog mesta, kada su čuli neki zvuk koji ih je uplašio, pa su se razbežali. Policajci koji su bili na terenu istog momenta su obavešteni i počelaje jurnjava. Na ekranu se se videle samo tačke kako trče. Na jednom mestu jedna silueta jurila je četiri drugih i ubrzo ih uhvatila. Na dvadesetak metara dalje još jedan policajac je uhvatio drugu grupu od četiri migranta, dok su se dvojica od grupe od 10 razišli na dve strane, bežeći svako za sebe.

Policajci su odmah shvatili da su njih dvojica vodiči, pa su počelida ih jure. Prvi je uhvaćen odmah, ispostavilo se da je Albanac iz Miratovca. Drugi je uspeo da pobegne kilometar dalje, gde je zaustavljen. Reč je o Albancu iz Lojana koji je već nekoliko puta bio osuđivan za razna krivična dela.

S terena je javljeno da je akcija uspešno završena i da su migranti na putu ka Regionalnom centru granične policije, ka kome i mi krećemo.

Kad smo stigli, bilo je potpuno nestvarno da upoznamo ljude koji su do pre nekoliko trenutaka bili samo siluete na ekranu. Od migranata, bilo je četvorica muškaraca iz Libije,koji su samo rekli da su iz Bengazija i da ne znaju engleski, kao i četvoročlana porodica Šahb Zadeh s početka ove priče.

Glavni akteri ove priče koji su do tog trenutka bili samo tačke na ekranu su policajci koji su uhvatili migrante i pretrčali više od devet kilometara po gustoj magli, često ne videvši ni prst pred okom. Oni su Ivica Pešić, komandir mobilne jedinice, Suad Sadriji, policijski službenik, Oliver Jovanović, zamenik komandira Stanice granične policije „Rujan“, dok su im pomagali Ivan Nocić, operator na termoviziji, Siniša Arsić, inspektor Odseka za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima, Milan Cvetković, policijski pripravnik u istom odseku, kao i Saša Ilić, Miloš Cvetković i Milan Kiković,službenici Stanice granične policije „Aerodrom Niš“,koji su te večeri bili na ispomoći kolegama iz Regionalnog centra granične policije s Makedonijom.