Jeftinija kampanja na Fejsbuku nego u hali

Očigledno je da će u Srbiji kampanja na internetu i društvenim mrežama biti veoma važna političkim partijama na predstojećim izborima. Tome u prilog ide podatak da na prethodnim izborima naloge nije imalo ni sto hiljada građana a da ih sada ima oko tri miliona. Profil na Fejsbuku ima oko 2,5 miliona a na Tviteru oko 200.000 građana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra ove godine, više od 1.900.000 lica koristi internet svakoga dana. U urbanim sredinama 51 odsto građana koristi internet, u ruralnim krajevima 27,2 odsto i 61,7 odsto zaposlenih koristi internet. S visokom spremom 73,8 odsto građana koristi internet, sa srednjom 57,4 odsto a studenti ga koriste čak 99,5 odsto.

Izgleda da je Barak Obama „povukao nogu”, jer je njegov tim, zahvaljujući prikupljenim i analiziranim podacima, poslao skoro milijardu pisama potencijalnim donatorima i volonterima elektronskim putem. Epilog je poznat: postao je predsednik Amerike.

Posle Amerike tim putem su krenule Švedska, Hrvatska, Nemačka, Velika Britanija.

Stranke kao što su DS, SNS, SPS i LDP već koriste internet za obraćanje biračima, pa je jasno da će ga koristiti i u izbornoj kampanji. To je i logično jer 41,2 odsto domaćinstava ima priključke, 80,4 odsto koristi svakodnevno internet, više od tri četvrtine korisnika interneta koristi i društvene mreže, a trećina korisnika ima mobilne telefone za pristup internetu. Srbija je na 43. mestu u svetu po korišćenju društvenih mreža. Internet koristi 98,1 odsto preduzeća a 67,6 odsto ima veb sajt.

U Hrvatskoj je internet odigrao veliku ulogu kada je biran gradonačelnik Zagreba. Poučeni tim iskustvom naši susedi su zabranili medijima da se oglašavaju na internetu za vreme izborne ćutnje koja kod njih traje 24 časa. Krunoslav Vidić, komunikacijski savetnik, kaže da se ova oblast zakonom ne može urediti, jer oglašivači iz inostranstva normalno rade i za vreme izborne ćutnje, a neki domaći oglašivači za čas postanu strani. „Ćutanje je inače glupost i to treba ukinuti. To je rudiment koji je ostao a da nije jasno zašto, jer većina zemalja to nema.”

Miloš Đajić, iz Centra modernih veština, koji je s hrvatskim kolegama Krunoslavom Vidićem i Markom Rakarom napisao priručnik „Politička komunikacija na internetu”, kaže da kod nas nije zakonski ništa urađeno, a da je hrvatska Republička izborna komisija propisala da na dan izbora ne mogu da se koriste portali, odnosno da mediji koji generišu vesti ne mogu da ih objavljuju osim ako se tiču izlaznosti građana na izbore ili nepravilnosti. „Trebalo bi pokrenuti debatu o okvirima interneta za vreme izbora, mada je to teško zakonom ograničiti.”

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija“, objašnjava da ima više problema sa internetom kao elektronskim medijem u vreme izbora.

„Pitanje je da li se zabrana izborne kampanje može prostirati i na internet. Da li i za internet mogu važiti zakoni o oglašavanju ili radiodifuziji. Poznato je da se stranke ne mogu oglašavati u elektronskim medijima van izborne kampanje, ali internet ne potpada pod ovaj propis.”

Drugi je problem izborne ćutnje. „Kada je reč o sajtovima registrovanima u Srbiji tu bi država nekako i mogla da interveniše, ali za stranke to nije moguće. Važno je, sa antikorupcijskog gledišta, i kako se finansira takva kampanja, iako je jeftinije voditi je na Fejsbuku nego u hali ili na trgu. To možda može da smanji rizik od korupcije, i sve što vodi smanjenju troškova je dobro”, objašnjava Nenadić.