Školu u blokadu gurnuo dug države

Užice – Država godinama gradi školu i urađeno plaća sa zakašnjenjem, ali osnovni dug graditelju ipak izmiruje i objekat se završava. A onda, kad nezadovoljni graditelj preko suda stekne pravo da mu se isplati milionska kamata zbog kašnjenja u plaćanju, ta obaveza pada na teret – škole. Kao da nejaka škola, od državnih i lokalnih budžeta sasvim zavisna, može sama da investira gradnju.

Dešava se taj paradoks u srednjoj Medicinskoj školi, čije je moderno zdanje u užičkom naselju Carina. Ali „repovi“ višegodišnje gradnje gurnuli su školu u blokadu. Nestaje para za krede, sunđere, materijal za nastavu, održavanje velikog zdanja, ode novac namenjen za đačke stipendije i jubilarne nagrade na tuđi račun, briga se uvukla u kolektiv, pa i među đake i roditelje.

Godine 2003. iz državnog budžeta je odvojeno 30 miliona dinara da se već jednom završi zgrada u koju će, kako je tada odlučeno, biti useljena Medicinska škola. Izvođač radova, „Putevi Užice“, uložio je i deo svog novca, po osnovu obećanja iz resornog ministarstva da će im sve to biti plaćeno. Ali u 2004. godini Ministarstvo prosvete nijedan dinar nije izdvojilo za ovu investiciju, pa su graditelji zaustavili radove, a valjalo je angažovati i čuvare da se urađeno sačuva. Ipak, sredinom 2005. godine država se protokolom obavezala da će platiti ono što duguje i radovi su obnovljeni. Krajem 2006. završeno je ovo moderno školsko zdanje, a januara 2007. otpočela je nastava u njemu. Država je graditeljima tada platila sav osnovni dug. Ali ostale su neizmirene kamate, nastale zbog kašnjenja u plaćanju, kao i troškovi angažovanja čuvara, u iznosu od 26 miliona dinara. „Putevi Užice“ su to preko škole i ministarstva pokušavali da naplate.

 – Apelovala sam godinama na ministarstvo da se ovo plati i nije vredelo. Onda su „Putevi Užice“ u septembru 2009. godine tužili sudu našu školu. I to samo zato što je moj potpis na ugovoru o gradnji, bez obzira što mi nismo investitor. A potpisala sam, jer se objekat nalazi na parceli koju škola koristi, s tim što u drugoj tački tog ugovora stoji da će ministarstvo prebaciti novac potreban da škola plaća „Putevima“ sve obaveze – objašnjava za naš list direktorka Medicinske škole Bogdanka Đorđević.

Bilo je više sudskih ročišta kod Trgovinskog suda u Užicu i Apelacionog suda, školi bez para grad je pomogao da uloži prigovor na tužbu, dok ministarstvo nije bilo zainteresovano. Sud je, posle svega, ipak presudio da škola plati, i to nešto manje, 20 miliona dinara duga „Putevima Užice“. Izvršna presuda došla je u školu sredinom oktobra, blokiran je njen račun. Ono malo para što se tu zateklo prebačeno je na račun firme koja je dobila spor. – Plate zaposlenih u školi, istina, nisu problem, redovno stižu, ali sve drugo jeste. Nestaje osnovnog što nam treba za rad, a tek će da pljušte tužbe od poverilaca. I najmanje 100 đačkih stipendija završiće na računu „Puteva“. Ogorčeni su i đački roditelji na sve ovo: svi znaju da je ministarstvo de fakto investitor, škola je bila samo izvršilac. A u želji da kako-tako nevolju olakšam, pisala sam pismo Vasiliju Mićiću, vlasniku „Puteva Užice“, verujući da će on kao više puta iskazani humanista imati i razumevanja za ovu školu, ni krivu ni dužnu – dodaje direktorka Đorđević.