Школу у блокаду гурнуо дуг државе

Ужице – Држава годинама гради школу и урађено плаћа са закашњењем, али основни дуг градитељу ипак измирује и објекат се завршава. А онда, кад незадовољни градитељ преко суда стекне право да му се исплати милионска камата због кашњења у плаћању, та обавеза пада на терет – школе. Као да нејака школа, од државних и локалних буџета сасвим зависна, може сама да инвестира градњу.

Дешава се тај парадокс у средњој Медицинској школи, чије је модерно здање у ужичком насељу Царина. Али „репови“ вишегодишње градње гурнули су школу у блокаду. Нестаје пара за креде, сунђере, материјал за наставу, одржавање великог здања, оде новац намењен за ђачке стипендије и јубиларне награде на туђи рачун, брига се увукла у колектив, па и међу ђаке и родитеље.

Године 2003. из државног буџета је одвојено 30 милиона динара да се већ једном заврши зграда у коју ће, како је тада одлучено, бити усељена Медицинска школа. Извођач радова, „Путеви Ужице“, уложио је и део свог новца, по основу обећања из ресорног министарства да ће им све то бити плаћено. Али у 2004. години Министарство просвете ниједан динар није издвојило за ову инвестицију, па су градитељи зауставили радове, а ваљало је ангажовати и чуваре да се урађено сачува. Ипак, средином 2005. године држава се протоколом обавезала да ће платити оно што дугује и радови су обновљени. Крајем 2006. завршено је ово модерно школско здање, а јануара 2007. отпочела је настава у њему. Држава је градитељима тада платила сав основни дуг. Али остале су неизмирене камате, настале због кашњења у плаћању, као и трошкови ангажовања чувара, у износу од 26 милиона динара. „Путеви Ужице“ су то преко школе и министарства покушавали да наплате.

 – Апеловала сам годинама на министарство да се ово плати и није вредело. Онда су „Путеви Ужице“ у септембру 2009. године тужили суду нашу школу. И то само зато што је мој потпис на уговору о градњи, без обзира што ми нисмо инвеститор. А потписала сам, јер се објекат налази на парцели коју школа користи, с тим што у другој тачки тог уговора стоји да ће министарство пребацити новац потребан да школа плаћа „Путевима“ све обавезе – објашњава за наш лист директорка Медицинске школе Богданка Ђорђевић.

Било је више судских рочишта код Трговинског суда у Ужицу и Апелационог суда, школи без пара град је помогао да уложи приговор на тужбу, док министарство није било заинтересовано. Суд је, после свега, ипак пресудио да школа плати, и то нешто мање, 20 милиона динара дуга „Путевима Ужице“. Извршна пресуда дошла је у школу средином октобра, блокиран је њен рачун. Оно мало пара што се ту затекло пребачено је на рачун фирме која је добила спор. – Плате запослених у школи, истина, нису проблем, редовно стижу, али све друго јесте. Нестаје основног што нам треба за рад, а тек ће да пљуште тужбе од поверилаца. И најмање 100 ђачких стипендија завршиће на рачуну „Путева“. Огорчени су и ђачки родитељи на све ово: сви знају да је министарство де факто инвеститор, школа је била само извршилац. А у жељи да како-тако невољу олакшам, писала сам писмо Василију Мићићу, власнику „Путева Ужице“, верујући да ће он као више пута исказани хуманиста имати и разумевања за ову школу, ни криву ни дужну – додаје директорка Ђорђевић.