Kriza obara evropske vlade

Brisel, Madrid – Dužnička kriza zone evra udarila je juče ponovo u srce Evrope uprkos ubedljivoj pobedi španskih konzervativaca posvećenih oštrim merama štednje, javlja Rojters.
Španski socijalisti su peta vlada unutar bloka 17 članica jedinstvene evropske monete koja je ove godine pala zbog dužničke krize. Prethodno se to dogodilo Portugaliji, Irskoj, Italiji i Grčkoj.

Apsolutna parlamentarna većina Narodne partije desnog centra Marijana Rahoja nije međutim smanjila zabrinutost finansijskih tržišta alarmiranih nedostatkom efektivnih mera kako bi se zaustavili poremećaji na tržištu državnih obveznica.

„Kriza udara u temelje evrozone, Oko toga ne traba da imamo iluzije”, kaže komesar EU za ekonomiju i monetarne poslove Oli Ren.

On brani politiku stezanja kaiša EU koju kritičari napadaju zbog zaustavljanja rasta i povećane nezaposlenosti.

 „Strategija rasta jednostavno ne može da se gradi na akumuliranju novih dugovanja, u vreme kada tržišta stavljaju pod znak pitanja kapacitet servisiranja postojećih dugova”, rekao je Ren u Briselu. „Niko ne može da prisili strane kreditore da pozajmljuju više novca, ukoliko u to nemaju poverenja.”

U Grčkoj, početnoj tački tržišnih potresa koji se osećaju širom sveta, produžena politička natezanja bacaju senku na napore tehnokratskog premijera da kod evropskih lidera obezbedi fondove spasavanja.

Rejting agencija „Mudis” upozorava da rast kamatnih stopa na dugovanja francuske vlade i perspektive smanjivanja privrednog rasta mogu da budu negativne po kreditni rejting Francuske.

Predstavnik za štampu francuske vlade saopštio je juče da Pariz neće nametnuti treći paket budžetskih ušteda, uprkos pritisku tržišta zbog rastućih troškova kredita.

Visoki rukovodilac Goldmana Saksa izjavio je da je kriza evropske ekonomske i monetarne unije dostigla tačku na kojoj „velike odluke treba doneti veoma brzo”. Holandski ministar za finansije i dalje ne isključuje mogućnost raspada evrozone.

U Italiji, novi premijer Mario Monti, koji je prošle nedelje lako dobio poverenje oba doma parlamenta, mogao bi da se suoči sa teškom borbom da obezbedi podršku oštrijim merama štednje ili liberalizacije koju Silvio Berluskoni nije dobio.

Evropska komisija će u sredu predložiti mnogo oštrije kontrole budžeta, ali bez zaključaka ili sugestija koje treba odabrati.

Mađarska je u međuvremenu„iz predostrožnosti” od Međunarodnog monetarnog fonda zatražila finansijsku pomoć, a isti zahtev upućen je i Evropskoj komisiji. „MMF je dobio zahtev mađarskih vlasti za moguću finansijsku pomoć. Vlasti (u Budimpešti) poslale su sličan zahtev i Evropskoj komisiji”, navodi MMF. Mađarska će svaku pomoć MMF-a i EK smatrati kao pomoć „iz predostrožnosti”, piše u saopštenju.