NAJBOLjI I NAJGORI

Ovo je peta godina kako magazin Status pita novinare ko su po njima kolege kojima se diče, a ko su oni koji im brukaju profesiju. Takođe, u tom smislu, novinari treba da se izjasne i koje emisije, tekstovi i glasila su najbolji. Pritom, ne moraju se potpisati pod svoj izbor. Niko neće saznati koga su pohvalili, a koga ocrnili. Milina jedna. Mogu opaučiti po bilo kome, s pravom ili iz osvete, surevnjivosti, svejedno, glava ih zaboleti neće.

Tako je bilo i ove godine, o čemu je javnost već obaveštena, ali ovoga puta nije sve proteklo baš glatko.

Naime, prošlogodišnji nosilac titule novinara godine i autorka emisije Insajder na TV B 92, Brankica Stanković, ovoga puta je osvojila drugo mesto u izboru za novinara godine, ali je ujedno proglašena i za bruku profesije. Neverovatno, ali istinito: pri samom vrhu i na dnu. Kako je to moguće?

Valja reći, da je Status magazin nevelikog tiraža, ali luksuzno opremljen. Rasprostire se na oko 180 strana masne hartije, a cena mu je 250 dinara. Po jednom primerku. Glavni i odgovorni urednik magazina Status je Slaviša Lekić, svojevremeno urednik Reportera. On je objasnio da je izbor Brankice Stanković za bruku profesije rezultat anonimnog glasanja kolega iz pojedinih tabloida i nedeljnika, kao što su Pres, Evropa i televizijske stanice Apolo, koji do sada nisu učestvovali u ovoj anketi.

Prema njegovim rečima, oni su se obračunali sa njom bez novinarske svesti i savesti, tako da je za njega autorka emisije Insajder postala žrtva ankete. Celu zbrku, rekao je za B 92, najbolje bi definisao Žika Obretković: Uvek budala pokvari lepo.

U izjavi Kuriru, navodno, nije baš tako rekao. Izjavio je da se nije pravdao zbog toga što je Stankovićeva izabrana za bruku profesije, već da mu je samo bilo neprijatno.

– Nisam je ja izabrao, već kolege. Bilo mi je jako neprijatno pošto cenim i poštujem Brankicu Stanković – rekao je Lekić ovom tabloidu.

Upitan kako zna ko je kako i za koga glasao kada je anketa anonimna, kazao je da se to vidi jer odgovori stižu po redakcijama. Lekić je naglasio i da nije hteo da isproziva kolege iz tabloida i da ih, kako se moglo zaključiti, nazove budalama koje pokvare lepo.

– Nisam mislio tako i nisu u pitanju samo tabloidi. Za izbor Brankice za bruku profesije glasali su i novinari NIN-a, Radio Beograda i Vremena – i dodao (navodno) da mu je krivo što su novinari Kurira odbili da učestvuju u anketi.

Oni koji su pohvaljeni u anketi ili ćute ili, ako im ko zatraži izjavu, rezultate ankete ne dovode u pitanje. Teofil Pančić (najbolji tekst godine) je između ostalog rekao da mu je posebno drago što su ga kolege izabrale, a Jugoslav Ćosić, proglašen za novinara godine, je izjavio: Naravno da je važno svakome da ga kolege cene i uvažavaju. Ja sam veoma srećan zbog ovog izbora, tim pre što su kriteriji novinara po prirodi stvari viši nego kriteriji publike

To je jedno. Ali kad je pitan za Brankicu?

– Nije Brankica Stanković bruka profesije, ja lično mislim da je najveća bruka profesije to što je izabrana u ovu kategoriju. To govori do koje mere smo podeljeni u novinarstvu.

Ko god od dobitnika u anketi ne smatra da je Brankica bruka profesije – trebalo bi, čini mi se, da se odrekne pohvale. Da kaže da je ne priznaje. I Brankica. Da se odrekne i prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg priznanja. Proizilazi: Tamo gde hvale, u pravu su, tamo gde kude, nisu. Istina, nisu isti novinari koji hvale i kude, ali su svi – ravnopravni učesnici ankete. Žao mi je  što je jedna dobra namera zloupotrebljena – napisao je Lekić u svom magazinu komentarišući rezultate. On, dakle, zloupotrebom smatra deo izjašnjavanja na pitanja koja je sam postavio. Ne odgovaraju mu odgovori. Toliko se naljutio da je čak i otkrio ko je glasao za bruku profesije u anonimnoj anketi i time prekršio pravila igre, odnosno, obmanuo učesnike. 

Političari naginju svako svome jatu, poznato je, pa, sledstveno, miliji su im istomišljenici i novinari koji ih tetoše, od onih drugih. Novinari nisu političari. U pravilima zanata i novinarskom kodeksu jedno od najvažnijih vrednosti su istina i nepristrasnost. Novinari se, međutim, umnogome ponašaju kao političari. To se vidi i po nagradama. Dodeljuju se unutar kruga sličnomišljenika, kao da izvan tog kruga nema drugih. (Evo, čim se ovoga puta krug malo proširio, uzburkalo se.) I daju se, najčešće, za doslednu privrženost interesnoj grupi, partiji, koaliciji ili pojedincu koji imaju najveći uticaj na glasila, mada tako na prvi pogled ne izgleda.

I, na kraju – kako se moglo dogoditi da ista osoba od kolega dobije gotovo najvišu i najnižu ocenu? Upravo zato što su i među novinarima kao i među političarima, merila vrednosti obeležena političkim naklonostima.