Novi praznici, Dan sećanja i Dan primirja

Građani Srbije dobiće dva nova praznika, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobar – i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar, a Dan državnosti, umesto jedan dan, praznovaće se dva dana – 15. i 16. februara. Ovo je suština Predloga izmena zakona o državnim praznicima, o kojima se juče raspravljalo u Skupštini Srbije. Protiv novih rešenja nije niko, ali je u raspravi ponuđeno mnogo novih datuma koji bi se mogli praznovati.

Objašnjavajući predložene izmene, Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, kazao je da će se tako broj neradnih dana povećati sa osam na deset, a „to je i dalje ispod evropskog proseka, na primer, Francuska, Mađarska i Italija praznuju 11, a Rumunija 15 dana”. Govoreći o dodatnom neradnom danu za Sretenje, Dan državnosti, Ljajić je kazao da se ovako „ispravlja nelogičnost da se najveći državni praznik slavi samo jedan dan, a Nova godina i Prvi maj dva” i „jača svest kod građana o značaju tog istorijskog datuma”. Neradno će se obeležavati i Dan primirja, jer je tako u svim državama, a ministar je naveo da je vlada smatrala da Srbija, kao učesnica u ratu i „zemlja koja je najviše stradala treba da ga obeležava s obzirom na to da je u tom ratu izgubila trećinu populacije”. Dan sećanja će se obeležavati radno „kao spomen na stradanje u Kragujevcu 1941. godine, kada je za tri dana streljano 2.977 građana, među kojima je bilo mnogo dece od 11 do 15 godina i mladih od 16 do 19 godina”.

Sretko Perić (SRS) „otvorio” je raspravu rekavši ministru Ljajiću da će on biti jedini ministar koji će „moći da kaže da su mu jedan zakon podržali baš svi poslanici”. Ipak, u raspravi su se mogle čuti nove ideje za praznovanje u zavisnosti od stranačke pripadnosti. Tako je Aleksandar Martinović (SRS) predložio da se obeležava 31. avgust kao dan kada je 1941. godine vojnočetnički odred oslobodio Loznicu, „neprihvatljivo je da se praznuje 7. jul, jer tada nije počeo ustanak protiv okupatora već tragični bratoubilački rat”. Radikali su tražili da praznik bude i 25. novembar, kada je „Narodna skupština u Novom Sadu donela odluku da se Vojvodina pripoji Srbiji”.

Poslanici SPO predložili su da novi praznici budu 22. april, dan kada je oslobođen Jasenovac, kao dan sećanja na žrtve ustaškog terora, i 17. jul, dan kada je ubijen Draža Mihailović, kao dan sećanja na žrtve komunizma.

Srđan Milivojević (DS) rekao je da bi trebalo obeležavati 22. april kao dan proboja logoraša iz Jasenovca, a „ja ću podneti inicijativu da Beograd dobije trg, ili kej sećanja na jasenovačke žrtve”. Milivojević je rekao i da mu je žao što Srbija nema dan demokratije, koji bi se obeležavao 5. oktobra i dan narodnog jedinstva „kako bismo se jednom za svagda ujedinili”.

I Zoran Krasić (SRS) imao je svoje predloge, pa je rekao da bi nam bio potreban „dan demokratije kada se glasalo iz Bodruma, dan bezbednosti tramvajskog saobraćaja kada je Dragan Đilas izmislio saobraćajni znak kojim se zabranjuje mimoilaženje tramvaja u krivini”...