Нови празници, Дан сећања и Дан примирја

Грађани Србије добиће два нова празника, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобар – и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар, а Дан државности, уместо један дан, празноваће се два дана – 15. и 16. фебруара. Ово је суштина Предлога измена закона о државним празницима, о којима се јуче расправљало у Скупштини Србије. Против нових решења није нико, али је у расправи понуђено много нових датума који би се могли празновати.

Објашњавајући предложене измене, Расим Љајић, министар за рад и социјалну политику, казао је да ће се тако број нерадних дана повећати са осам на десет, а „то је и даље испод европског просека, на пример, Француска, Мађарска и Италија празнују 11, а Румунија 15 дана”. Говорећи о додатном нерадном дану за Сретење, Дан државности, Љајић је казао да се овако „исправља нелогичност да се највећи државни празник слави само један дан, а Нова година и Први мај два” и „јача свест код грађана о значају тог историјског датума”. Нерадно ће се обележавати и Дан примирја, јер је тако у свим државама, а министар је навео да је влада сматрала да Србија, као учесница у рату и „земља која је највише страдала треба да га обележава с обзиром на то да је у том рату изгубила трећину популације”. Дан сећања ће се обележавати радно „као спомен на страдање у Крагујевцу 1941. године, када је за три дана стрељано 2.977 грађана, међу којима је било много деце од 11 до 15 година и младих од 16 до 19 година”.

Сретко Перић (СРС) „отворио” је расправу рекавши министру Љајићу да ће он бити једини министар који ће „моћи да каже да су му један закон подржали баш сви посланици”. Ипак, у расправи су се могле чути нове идеје за празновање у зависности од страначке припадности. Тако је Александар Мартиновић (СРС) предложио да се обележава 31. август као дан када је 1941. године војночетнички одред ослободио Лозницу, „неприхватљиво је да се празнује 7. јул, јер тада није почео устанак против окупатора већ трагични братоубилачки рат”. Радикали су тражили да празник буде и 25. новембар, када је „Народна скупштина у Новом Саду донела одлуку да се Војводина припоји Србији”.

Посланици СПО предложили су да нови празници буду 22. април, дан када је ослобођен Јасеновац, као дан сећања на жртве усташког терора, и 17. јул, дан када је убијен Дража Михаиловић, као дан сећања на жртве комунизма.

Срђан Миливојевић (ДС) рекао је да би требало обележавати 22. април као дан пробоја логораша из Јасеновца, а „ја ћу поднети иницијативу да Београд добије трг, или кеј сећања на јасеновачке жртве”. Миливојевић је рекао и да му је жао што Србија нема дан демократије, који би се обележавао 5. октобра и дан народног јединства „како бисмо се једном за свагда ујединили”.

И Зоран Красић (СРС) имао је своје предлоге, па је рекао да би нам био потребан „дан демократије када се гласало из Бодрума, дан безбедности трамвајског саобраћаја када је Драган Ђилас измислио саобраћајни знак којим се забрањује мимоилажење трамваја у кривини”...