Kosmet kao prioritet

Iako ni većina nemačkih građana, prema najnovijim istraživanjima, ne zna da njihova zemlja za koji dan, od 1. januara 2007, preuzima evropsko kormilo, zvanični Berlin se odavno i temeljito priprema da se "ozbiljno i seriozno" – šef diplomatije Štajnmajer – uhvati u koštac sa mnogobrojnim problemima sa kojima se u ovom času suočava Evropska unija.

Na listi još ranije utvrđenih prioriteta nemačkog polugodišnjeg predsedavanja u evropskoj familiji našlo se, kao "specifičan problem", očigledno neplanirano i neželjeno, Kosovo.

U Berlinu se, naime, dugo verovalo da će Ahtisarijev predlog o konačnom statusu Kosova i Metohije biti obelodanjen pre nemačkog "preuzimanja vlasti", ali se to, zbog poznatih okolnosti – pre svega januarskih parlamentarnih izbora u Srbiji – nije dogodilo.

Iako je Nemačka u samom središtu onih koji odlučuju o sudbini srpske pokrajine, kao članica Kontakt grupe, njeni zvaničnici su se, verbalno i javno, ponašali upadljivo uzdržano u licitiranju sa mogućim rešenjima konačnog statusa.

Igrala su u tome, verovatno, izvesnu ulogu iskustva i pouke sa "istrčavanjima" u prošlosti, ali i uverenje koje je dugo vladalo u političkim krugovima u Berlinu – iako se ni sa tim takođe javno nije baratalo – da će sav posao, sa idejom da je nezavisnost Kosmeta gotovo neizbežna, "odraditi Amerikanci".

Ideje sa "rezervnim planom"

Izričitiji nagoveštaj mogućeg ruskog veta doveo je, očigledno, u pitanje laku i automatsku realizaciju ovog scenarija, a otvorena nesloga u evropskoj familiji kad je status Kosmeta u pitanju podstakla je i u samom Berlinu glasove o stvaranju "rezervnog plana" (takozvani plan B) kao mogućeg rešenja za neplanirani i nepredvidljivi ishod. Uz to su se, prvi put, čuli, istina usamljeni, glasovi uglednih poslanika Bundestaga protiv kršenja osnovnih normi međunarodnog prava – Povelja UN, završni helsinški akt – i nepovredivosti granica u kosovskom slučaju.

U razgovoru sa novinarima "Zidojče cajtunga", povodom preuzimanja predsedništva u Evropskoj uniji, nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je na pitanje hoće li Srbija biti nagrađena ako se bude "držala konstruktivno", pri čemu se može naslutiti šta se podrazumeva pod "konstruktivnošću", najpre odgovorio odrečno, kratkim "ne", a potom dodao: trebalo bi da učinimo sve kako ne bismo otežali život demokratskim snagama u Srbiji.

Na Srbiju se, u širem kontekstu "evropske perspektive zemalja zapadnog Balkana", odnosila još Štajnmajerova  konstatacija da je ta evropska izvesnost jedina šansa da se stabilizuje politički trusno balkansko tle.

Reč je, inače, o temi – dalje širenje Evropske unije – kojoj je u vladinom programu ciljeva i prioriteta polugodišnjeg predsedavanja posvećena posebna pažnja, uz izričit stav da EU ne sme da "preforsira" i da pre novog otvaranja kapija, što bi moglo da se dogodi sa upadljivom zadrškom i posle duže pauze, Unija mora da definiše sopstvene granice.

Strateški nemački cilj u prvom polugodištu sledeće godine jeste izlazak iz blokade na nekoliko frontova. Iz ustavne – nastale posle francuskog i holandskog "ne" prvom evropskom ustavu, energetske – poljski veto blokirao je sporazum EU sa Rusijom, i kiparske – tvrd stav kiparskih Grka prema turskom severu ostrva i tvrd stav Ankare prema Republici Kipar.

Ambicije Angele

Na spoljnopolitičkom planu tu je, najpre, Bliski istok. Berlin priprema inicijativu za oživljavanje "kvarteta" – UN, SAD, Rusija i EU – koji bi, samo u takvoj formaciji, mogao autoritativno i ubedljivo, sa realnim izgledima na uspeh, da se angažuje u rešavanju gorućih žarišta (Bliski istok) i problema u odnosima sa Sirijom i, posebno, Iranom.

Samoj Angeli Merkel je posebno stalo – to shvata očigledno kao stvar ličnog prestiža – da evropsku familiju izvuče iz ustavne krize. Iako njene velike ambicije ozbiljno opterećuju mnoge okolnosti: neraspoloženje građana, i u samoj Nemačkoj prema EU gde bi više od šezdeset odsto Nemaca želelo ponovo marku umesto evra, a samo 42 odsto građana misli pozitivno o EU – predsednički izbori na proleće u Francuskoj – Merkelova je fiksirala datum (samit 21. i 22. juna) kada bi trebalo da obnaroduje "red vožnje" za donošenje prvog evropskog (EU) ustava.