Etiopljani napreduju

Nezadrživo napredovanje etiopske armije duž 400 kilometara širokog fronta po Somaliji, i gotovo simultano povlačenje snaga Unije kadijskih sudova sa strateških lokacija, obeležili su četvrti dan rata na rogu Afrike. Međunarodna diplomatija konačno se prenula iz duge faze zaobilaženja "problema Somalije": ogromne zemlje 3.000 kilometara duge obale na strateškom prilazu Crvenom moru koja već 16 godina nema centralnu vlast. Savet bezbednosti UN je u utorak uveče debatovao tri sata iza zatvorenih vrata o predlogu Katara da se "sve strane trupe hitno povuku iz Somalije", bez jedinstvenog zaključka. Tri zapadne zemlje sa pravom veta u Savetu bezbednosti već su javno izložile oprečna mišljenja: SAD i Velika Britanija nisu sklone da zatraže od Etiopije da povuče vojnike iz Somalije, dok Francuska energično insistira da svi naoružani stranci odmah napuste teritoriju Somalije, preneo je pariski "Mond".

Na drugom kraju sveta, na samitu u Kairu, Arapska liga je juče na predlog Džibutija zatražila od Etiopije da smesta povuče trupe iz Somalije, pre nego što konflikt ne zahvati i druge države u inače rovitom regionu, pre svih susednu Keniju, Etiopiju i Džibuti u kojima žive velike manjine Somalaca.

Fransoa Lanseni Fal, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, upozorio je juče sa govornice Saveta bezbednosti UN da Somaliju i čitav region roga Afrike očekuju teška vremena i "katastrofalne posledice" ukoliko se hitro ne nađe političko rešenje krize u Somaliji.

Demokratska većina u američkom Kongresu već je počela da proziva Bušovu administraciju zbog, kako je to opisao nekadašnji Klintonov savetnik Džon Prenergast, dugogodišnje "idiotske" politike Stejt departmenta prema krizi u Somaliji.

"Da li se neko seća Iraka? Pokušaj da se radikalni islamisti poraze vojnom kontraofanzivom već se pokazala kao katastrofalna opcija. Ako američki državni sekretar provodi 75 odsto vremena baveći se krizom na Srednjem istoku, šta ostaje za ostatak sveta? Bušova administracija nema koherentnu politiku prema rogu Afrike", preneo je "Vašington post" izjavu Prendergasta.

Međunarodna javnost u međuvremenu kritikuje Bušovu dugogodišnju i prećutnu podršku autokratskom režimu Melesa Zenavija u Etiopiji. U okviru koncepta po kojem je Etiopija najstabilniji američki vojni oslonac na rogu Afrike, general Džon Abizaid, šef Centralne komande armije SAD, u novembru  je boravio u Adis Abebi. Oko 100 američkih vojnih instruktora već mesecima obučavaju etiopske snage. Šta je general Abizaid savetovao etiopskom premijeru Zenaviju, ostaje nepoznato.

Lider Unije kadijskih sudova Hasan Dahir Aveis i komandant vojnog krila te organizacije Aden Ajro poslali su baš u to vreme prve pozive "svoj muslimanskoj braći širom sveta da dođu u Somaliju i bore se protiv Alahovih neprijatelja". Dvojica radikalnih vođa Aveis i Ajro (obojica na listi najtraženijih  terorista UN i SAD) trenutno su na hadžiluku u Meki: kakav će signal poslati verskim istomišljenicima dok rat bukti u Somaliji, tek će se videti.

Vojni posmatrači upozoravaju da je gotovo simultano povlačenje kadijskih askera sa položaja po Somaliji, pre znak koordinisane akcije, nego haotične bežanije.

"Deo kadijskih askera primećen je na obodima Mogadiša, ali većina kao da je u zemlju propala. Pošto je jasno da ne mogu efikasno da se suprotstave vojno nadmoćnijoj etiopskoj pešadiji, artiljeriji i avijaciji, najverovatnije nameravaju da uvuku trupe Adis Abebe dublje na teren Somalije a zatim započnu dugogodišnji gerilski rat", procenjuju analitičari "Vašington posta".