EU ohrabruje dodatne korake Srbije

Brisel – EU ohrabruje Srbiju da učini dodatne korake kako bi uverila države članice unije da je ozbiljno posvećena dijalogu sa Prištinom, rekao je juče predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji je poručio da će se Srbija boriti da dobije status kandidata u decembru.

Rompaj je izrazio zadovoljstvo zbog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, ali i istakao važnost sprovođenja dogovorenih sporazuma, prenosi Tanjug.

Kako je rekao, iako EU priznaje najnovije rezultate u dijalogu Beograda i Prištine, ona ohrabruje Tadića da učini dodatne korake kako bi uverio sve države članice da je Srbija ozbiljno posvećena dijalogu i da primenjuje dogovorene sporazume.

Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su suštinski deo procesa proširenja EU, i Brisel će, oslanjajući se na fer i pravične kriterijume, svaku državu koja pretenduje na članstvo u EU ocenjivati u skladu sa tim uslovom, dodao je on.

Rompaj je istakao i lične zasluge predsednika Tadića u nastojanju Srbije da ispuni ekonomske i političke kriterijume za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU i potvrdio da će Evropski savet 9. decembra razmotriti mišljenje Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Kad je reč o kandidaturi, Tadić je izjavio da ne može da kaže da li će Srbija dobiti status kandidata 9. decembra, ali da će se boriti da ga dobije. „Ako me pitate da li sam veliki optimista, ja samo mogu da kažem da sam optimista, ali sagledavam opasnosti i rizike u celom tom procesu. Ovog trenutka ne mogu da kažem da li će Srbija dobiti status kandidata 9. decembra, ali mogu da kažem da će se Srbija boriti da dobije taj status koji je veoma važan kako bismo kasnije otvorili perspektivu članstva Srbije u uniji”, rekao je Tadić.

On je istakao da ne bi trebalo u srpsku javnost slati nerealistične poruke da će Srbija sigurno dobiti status kandidata. „Do 9. decembra ima još dovoljno vremena i zbog toga je potrebno da odradimo svoj deo posla. Srbija će to svakako uraditi i mi očekujemo da naši evropski partneri to sagledaju i da EU i svaka pojedinačna zemlja imaju konstruktivan pristup”, istakao je Tadić.

Predsednik Srbije, takođe, apelovao je na međunarodne misije na Kosovu, Srbe na severu pokrajine i Prištinu da u budućnosti budu maksimalno uzdržani kako bi se dala šansa dijalogu.

Na sastanku sa Rompajom bilo je reči i o najnovijim incidentima na severu Kosova, a Tadić je s tim u vezi istakao da samo uzdržanost, miran i racionalan pristup mogu da stvore pretpostavke za pronalaženje rešenja.

Kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Tadić je ukazao da je postignuto već nekoliko važnih rešenja i da se nada da će biti pronađeno rešenja za učešće Prištine na regionalnim forumima.

****

Dejtonski sporazuM:Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da kada je reč o Bosni i Hercegovini rešenja treba da donose tri naroda i dva entiteta. „Svako drugo rešenje bilo bi nametnuto i moglo da proizvede mnogo veće probleme od postojećih”, rekao je Tadić novinarima u Briselu, prenosi Tanjug.

Upitan da prokomentariše činjenicu da su prošle gotovo dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, čiji je garant i Srbija, a da je BiH i dalje nefunkcionalna država, Tadić je ukazao da je Dejton obezbedio mir i kakvo-takvo funkcionisanje države.

Ističući da se BiH suočava sa realnim problemima, Tadić je rekao da treba imati „veoma racionalan pristup kako neko ne bi granu na kojoj BiH sedi posekao dok se ne izgradi neka mnogo čvršća i bolja grana”.

Zapadni Balkan:Govoreći o regionu Balkana on je ukazao na potrebu suštinske, vrednosne promene u čijoj je osnovi racionalan pristup i pronalaženje rešenja, a ne sukobi. „Ne konflikt, nego mir, ne iracionalnost i višak emocija već višak racionalnosti i promišljanja, ići prema rešenju a ne daleko od rešenja, napasti problem i naći soluciju – to su jednostavne metodološke promene koje nam svima mogu doneti veliku korist”, poručio je Tadić.

Prema njegovim rečima, došlo je vreme da svi zajedno u regionu shvate da je ukupni ambijent u kojem živimo od suštinskog značaja za potencijalne investitore. „Ne treba da se žalimo na zlehudu sudbinu zašto živimo loše već da se zapitamo zašto ne korespondiramo sa svetom, posebno evropskim”, rekao je Tadić.

Proširenje EU: Navodeći da EU u periodu krize trpi velike pritiske, on je istakao da je to i dalje društvo sa kudikamo efikasnijim modelima upravljanja krizama i izazovima. „EU je najbolji projekat mira u istoriji čovečanstva, a kako je rat bio glavni izazov na Balkanu hajde da iskoristimo ta evropska rešenja. Zbog toga mislim da EU nema bolju alternativu”, rekao je Tadić.

Kad je reč o priključivanju zemalja regiona uniji, predsednik Srbije je ukazao da treba biti krajnje realističan.

Iako ambijent ekonomske krize ne doprinosi proširenju, naš zadatak je, kako je rekao, da iznesemo argumentaciju u korist proširenja. „Siguran sam da proširenje donosi korist za EU”, dodao je Tadić.

Istovremeno, ne smeju se širiti nerealistične procene, jer „ćemo svakako imati otežan proces pristupanja EU”.

KRIZA: „Ako smo do 2008. godine trčali po suvoj površini, onda smo od tada do danas trčali kroz vodu, a sada ćemo, sa drugim udarom krize, jedno vreme trčati kroz blato. Ali treba da budemo svesni da treba da nastavimo da trčimo, jer ako stanemo udavićemo se u tom blatu”, rekao je Tadić.

Kako je rekao, ponovo će doći situacija kada će se trčati po suvoj površini i treba se pripremiti za taj trenutak. „Treba da budemo pripremljeni za taj trenutak, da reformišemo naše zemlje, dovodimo strane investitore, poboljšavamo kvalitet života kako bismo se priključili EU, jer tom kontinentu pripadamo, to je naš vrednosni sistem”, zaključio je Tadić.