Strah od karioka

Indiosi iz tropskog dela Bolivije popeli su se na andske visine La Paza da bi ispred ambasade Brazila protestovali protiv „imperijalnih pretenzija” suseda koji prerasta u svetsku ekonomsku silu.

Do juče su ovakve optužbe bile rezervisane samo za Vašington, a sada bolivijski starosedeoci optužuju predsednika Eva Moralesa da je „lakej Brazila”. Lokalni intelektualci čak govore o „buržoaziji iz Sao Paula koja bi da u potrazi za robovima proširi kolonijalne granice”.

Razlog za bes je put koji bi Brazil da izgradi kako bi spojio atlantsku sa pacifičkom južnoameričkom obalom, čime se još jedno parče Amazonije oduzima plućima planete i ugrožava se prekolumbovski način života lokalnih amazonskih plemena.

U obe zemlje na vlasti je levica. Evo Morales je prvi predsednik starosedelačkog porekla, potekao iz indioskog plemena Kečua. Dilma Rusef, prva žena na čelu Brazila, nekada je bila mučena po zatvorima vojne diktature, zbog svog militantnog levičarenja.

Ali, kako je Amerika zaokupljena „prečim poslovima” u Avganistanu, Iraku, Iranu, Kini ili Rusiji, i povlači se iz svog latinoameričkog dvorišta, tako Brazil preuzima ulogu glavnog „projektanta” u regionu.

„Sila je samo prešla Aveniju Arse”, komentariše kolumnista jednog bolivijskog dnevnika aludirajući na ulicu u bolivijskoj prestonici, gde se jedna preko puta druge nalaze rezidencija brazilskog ambasadora i ambasada SAD, najbolje čuvano utvrđenje u svim zemljama Latinske Amerike.

Prodor Brazila, u kome se za razliku od ostalih u kontinentalnoj familiji ne govori španski već portugalski, ne nailazi na bratsku dobrodošlicu ni u ostalim južnoameričkim zemljama.

Susedna Gvajana nije pokazala entuzijazam kada je Brazil predložio da im pomogne da izgrade put i povežu džunglu sa obalom Atlantika.

U Argentini, večitom rivalu, projekat brazilske rudarske kompanije je suspendovan jer nije zaposlila dovoljno Argentinaca. Umesto toga doveli su suviše Brazilaca.

Tenzije su narasle i u Ekvadoru zbog pokušaja Brazila da se izgradi hidrocentrala, dok slični protesti onemogućavaju izgradnju brane u Peruu.

Zeleni širom sveta pridružuju se u napadu na brazilske ambiciozne projekte koji urušavaju prirodnu sredinu i život retkih amazonskih plemena.

Ipak, na najveći otpor brazilska sila je naišla u najsiromašnijoj zemlji regiona, Boliviji.

Plan je bio da se uz vrlo povoljne kredite Brazilske banke za razvoj, neuporedivo primamljivije od onih koje daje Svetska banka, izgrade putevi kroz neprohodnu indiosku teritoriju.

To je izazvalo revolt pa je zbog prijemčivosti Brazilu napadnut čak i Evo Morales, zakleti čuvar životne sredine i starosedelaca.

U Paragvaju su pojedine patriotske grupe počele da pale brazilsku zastavu zbog hiljada doseljenika sa severa koji otkupljuju velike paragvajske parcele i tu počinju svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Severnoamerikanci do skoro nisu mogli ni da sanjaju o ovakvom razvoju događaja. Doputovavši iz tada moćne Amerike u sasvim novu prestonicu Braziliju, Henri Kisindžer je sedamdesetih godina prošlog veka pokušavao da učvrsti veze sa Brazilom. Usput je domaćine upozorio da bi brazilski susedi mogli da počnu da ih se plaše, onako kako zaziru od SAD.

To se obistinilo, ali čak ni vidoviti Kisindžer nije mogao da pretpostavi da će se svetski poredak okrenuti naopačke i da će i Amerikanci ustuknuti pred brazilskom ekonomskom silom.

Danas se biznismeni ili mladi profesionalci sa elitnog Harvarda, Jejla i Prinstona utrkuju da dobiju posao u Brazilu i da se tu ustoliče pre fudbalskog mundijala (2014) i Olimpijade (2016).

Platu dobijaju u realima, jer brazilska valuta bolje stoji od nekad neprikosnovenog dolara. Nekretnine plaćaju suvim zlatom.

Za to vreme, po upola manjoj ceni, Brazilci su se razbaškarili po Majamiju u raskošnim vilama, za koje Amerikanci više nemaju dovoljno dolara, niti mogućnosti da podignu kredite.

Zorana Šuvaković