Ću­re­ti­na, pa stam­pe­do

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Va­šing­ton – Još se je­lo ni­je sa­svim sle­glo, a si­ti (ali ne oba­ve­zno i na­pi­ti) su kre­nu­li u ju­riš, ka­ko bi se po­sle obe­le­ža­va­nja ve­li­kog na­ci­o­nal­nog pra­zni­ka, da­bo­me, za tr­pe­zom i oba­ve­znom ćur­kom na njoj, po­klo­ni­li glav­nom bo­žan­stvu na­ci­je.

Bog šo­pin­ga je vra­ta svo­jih hra­mo­va ove go­di­ne otvo­rio ra­ni­je ne­go ikad. Pro­šle go­di­ne to je po­či­nja­lo u po­noć ili u če­ti­ri uju­tru, a ove po­ne­gde već u 9 uve­če.To zna­či da u ne­kim rob­nim ku­ća­ma vra­ta ni­su ni za­tva­ra­na, sa­mo je od­re­đen sat kad po­či­nju da va­že „di­lo­vi” – dra­stič­na sni­že­nja po­je­di­nih ar­ti­ka­la, pre sve­ga onih naj­po­pu­lar­ni­jih, po­čev od elek­tro­ni­ke (te­le­vi­zo­ri i kom­pju­te­ri), pre­ko kr­pi­ca (gar­de­ro­ba) pa do igra­ča­ka.

„Cr­ni pe­tak” je ta­ko po­čeo pre ne­go što je za­vr­šen ka­len­dar­ski če­tvr­tak – Dan za­hval­no­sti. Pe­tak je ina­če „crn” sa­mo u knji­go­vod­stve­nom zna­če­nju, za­to što je već do­ka­za­no da za­hva­lju­ju­ći neo­do­lji­voj po­nu­di i stam­pe­du na pro­dav­ni­ce, po­sled­njeg pet­ka u no­vem­bru tr­gov­ci tra­di­ci­o­nal­no iz „cr­ve­nog” (mi­nu­sa) pre­la­ze u „cr­no” (sal­da im po­sta­ju po­zi­tiv­na).

Dan za­hval­no­sti ko­ji se sla­vi sva­kog če­tvr­tog no­vem­bar­skog če­tvrt­ka, usta­no­vljen je uka­zom pred­sed­ni­ka Lin­kol­na, za vre­me Gra­đan­skog ra­ta 1863, kao zva­nič­na ob­no­va ne­zva­nič­nog pra­zno­va­nja ko­je su za­po­če­li ra­ni ko­lo­ni­za­to­ri No­vog sve­ta, u znak bla­go­dar­no­sti Bo­gu što su pr­vo pre­ko bur­nog oke­a­na sreć­no do­pu­to­va­li, a za­tim zbog do­brih že­tvi ko­je su im omo­gu­ća­va­le da pre­ži­ve na no­vom kon­ti­nen­tu.

Pr­va sve­ča­nost – go­zba za­hval­no­sti – odr­ža­na je 1607, ali se za zva­nič­ni po­če­tak uzi­ma ona fe­šta do­se­lje­ni­ka i do­mo­ro­da­ca (In­di­ja­na­ca) iz 1621 u Ma­sa­ču­set­su, mno­go se­ver­ni­je na atlant­skoj oba­li od pr­ve ko­lo­ni­je u Džejm­sta­u­nu, u da­na­šnjoj Vir­dži­ni­ji. I na toj pr­voj go­zbi na tr­pe­zi je bi­la ćur­ka, ali će glav­na stav­ka na me­ni­ju po­sta­ti tek ka­sni­je.

U pro­šli če­tvr­tak ih je, pre­ma pre­o­vla­đu­ju­ćoj pro­ce­ni, po­je­de­no – 46 mi­li­o­na. Pr­vo na­pu­nje­nih, is­pe­če­nih, a on­da, po­što im je me­so pri­lič­no su­vo, pre­li­ve­nih so­som od bru­sni­ca…

A on­da – ju­riš u šo­ping!

(/slika2)

Pre­ma pro­ce­na­ma upu­će­nih, u pe­tak je u lo­vu na (ve­li­ke) po­pu­ste uče­stvo­va­lo 152 mi­li­o­na lju­di, što zna­či prak­tič­no sva­ki dru­gi Ame­ri­ka­nac (ili bo­lje re­ći Ame­ri­kan­ka). To je u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va pod­ra­zu­me­va­lo če­ka­ti ne­ko­li­ko sa­ti is­pred vra­ta rob­nih ku­ća ko­je su se na krat­ko za­tva­ra­le da bi se na br­zi­nu ak­ti­vi­ra­li pro­gra­mi sa sni­že­nim ce­na­ma i pre­mar­ki­ra­le ce­nov­ne ozna­ke.

Mi­nu­li pe­tak će po to­me, ako se pro­ce­ne idu­ćih da­na i zva­nič­no po­tvr­de, po­sta­ti naj­ve­ći šo­ping dan u ame­rič­koj isto­ri­ji. Ali upr­kos ve­li­kim gu­žva­ma, zbog ni­skih ce­na ko­ji­ma su na­sto­ja­li da jed­ni dru­gi­ma pre­ot­mu mu­šte­ri­je, tr­gov­ci su mo­gli da ra­ču­na­ju na rast pro­da­je od sa­mo oko tri od­sto. Pa ipak, broj­ke su fan­ta­stič­ne: pro­met „cr­nog pet­ka” je pro­ce­njen na 27 mi­li­jar­di do­la­ra.

S ob­zi­rom na va­žnost po­tro­šnje za ame­rič­ku eko­no­mi­ju – u ukup­nim pri­vred­nim ak­tiv­no­sti­ma (BNP) uče­stvu­je sa 70 od­sto – šo­ping je Ame­ri­kan­ci­ma i pa­tri­ot­ska du­žnost.

Ko­ja se shva­ta ve­o­ma ozbilj­no. U naj­ve­ćem šo­ping cen­tru u ze­mlji, „Mo­lu Ame­ri­ke” u Mi­ne­a­po­li­su, is­pred ula­za pred po­noć je bi­lo oko 15.000 lju­di. U Nju­jor­ku, is­pred „Mej­si­sa”, naj­ve­će po­je­di­nač­ne rob­ne ku­će, na otva­ra­nje je u isto vre­me če­ka­lo njih oko 9.000.

A kad su vra­ta otvo­re­na, usle­di­li su pri­zo­ri slič­ni oni­ma vi­đe­nim u fil­mo­vi­ma o osva­ja­nju Di­vljeg za­pa­da: ko pre de­voj­ci, nje­mu de­voj­ka. Po­što su su­per-po­pu­sti ob­ja­vlje­ni una­pred, uz na­po­me­nu da je broj pri­me­ra­ka ogra­ni­čen, tre­ba­lo je bi­ti br­ži, spret­ni­ji i lu­ka­vi­ji od dru­gih. Po­ne­gde su ko­ri­šće­na i sred­stva ko­ja iz ar­se­na­la sa­mo­od­bra­ne, kao što se jed­na že­na u „Vol­mart” dis­kon­tu u Ka­li­for­ni­ji la­ti­la su­za­vac spre­ja da bi dru­ge one­mo­gu­ći­la da ugra­be „iks boks”, kon­zo­lu za vi­deo-igri­ce na ko­ju se na­me­ra­či­la.

(/slika3)

Tr­gov­ci za ova­kve pri­li­ku ko­ri­ste sta­ru, do­bro raz­ra­đe­nu stra­te­gi­ju. Pr­vo da­ni­ma stva­ra­ju at­mos­fe­ru „sad i ni­kad vi­še”, a on­da is­tu­re ne­ko­li­ko ma­ma­ca kao raz­log da se do­đe u pro­dav­ni­ce. Ti mam­ci – kao na pri­mer „Šarp” te­le­vi­zor ekra­na od 42 in­ča za sa­mo 200 do­la­ra, ili „blu rej” disk ple­jer „To­ši­ba” za 40 – br­zo „pla­nu”, a tr­gov­ci se on­da na­da­ju da će oni ko­ji su u rad­nju već ušli po­ku­pi­ti i ne­što po nor­mal­ni­joj ce­ni.

I u pe­tak se vi­de­lo da po­sto­je dve Ame­ri­ke, ko­je je u po­sled­nja tri sli­ko­vi­to de­fi­ni­sao po­kret „Oku­pi­raj Vol­strit”: jed­na „99 od­sto” i dru­ga „1 od­sto”. Pri­pad­ni­ci „99 od­sto” ku­po­va­li su u „Vol­mar­tu”, „Tar­ge­tu”, „Mej­si­su”, „Sir­su”, „Best ba­ju”, dok eli­ta, na­rav­no, ni­je bi­la u po­noć is­pred vra­ta „Gu­či­ja”, „Sak­sa”, „Nej­man Mar­ku­sa” i slič­nih rad­nji sa Pe­te ave­ni­je.

Lo­gi­ka tih tr­go­va­ca je jed­no­stav­na: za­što da da­je­mo po­pu­ste ka­da je na­šim mu­šte­ri­ja­ma va­žno da po­ka­žu da mo­gu da ku­pe i ono što je ve­o­ma sku­po.

„Nej­man Mar­kus” je ta­ko u ro­ku od 50 mi­nu­ta pro­dao svih de­set „fe­ra­ri­ja” (uz ko­je je išao i set ko­fe­ra u to­nu uskla­đe­nom sa bo­ja­ma ka­bi­na), ko­je je sta­vio u svoj pra­znič­ni „Ka­ta­log fan­ta­zi­je”. Sva­ki je ina­če ko­štao po 395.000 do­la­ra.

Po­tro­šač­ko lu­di­lo, ili lep­še re­če­no, glav­na na­ci­o­nal­na strast, ovo­ga pu­te se de­si­lo iako se od pro­šlih ne­ko­li­ko go­di­na ni­je mno­go to­ga su­štin­ski pro­me­ni­lo u eko­no­mi­ji. Ne­za­po­sle­nost je još na vi­so­koj sto­pi od 9 od­sto, a me­di­ji u po­sled­njih me­se­ci pom­no iz­ve­šta­va­ju o evrop­skoj du­žnič­koj kri­zi i upo­zo­ra­va­ju da će nje­ne po­sle­di­ce po­go­di­ti i Ame­ri­ku.

Zbog to­ga se mo­že do­go­di­ti da, upr­kos ve­li­kim gu­žva­ma, tr­gov­ci osta­nu raz­o­ča­ra­ni ako se po­sle sa­bi­ra­nja i od­u­zi­ma­nja po­ka­že da se ra­ču­ni­ce ni­su ob­i­sti­ni­le i da pe­tak ipak ni­je bio crn. Na sre­ću, ima vre­me­na za po­prav­ni. Pe­tak je na­i­me sa­mo po­če­tak ve­li­ke pra­znič­ne i šo­ping se­zo­ne. Već su­tra je „saj­ber po­ne­de­ljak”, dan ve­li­kih po­pu­sta „on­lajn”.