Ћу­ре­ти­на, па стам­пе­до

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ва­шинг­тон – Још се је­ло ни­је са­свим сле­гло, а си­ти (али не оба­ве­зно и на­пи­ти) су кре­ну­ли у ју­риш, ка­ко би се по­сле обе­ле­жа­ва­ња ве­ли­ког на­ци­о­нал­ног пра­зни­ка, да­бо­ме, за тр­пе­зом и оба­ве­зном ћур­ком на њој, по­кло­ни­ли глав­ном бо­жан­ству на­ци­је.

Бог шо­пин­га је вра­та сво­јих хра­мо­ва ове го­ди­не отво­рио ра­ни­је не­го икад. Про­шле го­ди­не то је по­чи­ња­ло у по­ноћ или у че­ти­ри ују­тру, а ове по­не­где већ у 9 уве­че.То зна­чи да у не­ким роб­ним ку­ћа­ма вра­та ни­су ни за­тва­ра­на, са­мо је од­ре­ђен сат кад по­чи­њу да ва­же „ди­ло­ви” – дра­стич­на сни­же­ња по­је­ди­них ар­ти­ка­ла, пре све­га оних нај­по­пу­лар­ни­јих, по­чев од елек­тро­ни­ке (те­ле­ви­зо­ри и ком­пју­те­ри), пре­ко кр­пи­ца (гар­де­ро­ба) па до игра­ча­ка.

„Цр­ни пе­так” је та­ко по­чео пре не­го што је за­вр­шен ка­лен­дар­ски че­твр­так – Дан за­хвал­но­сти. Пе­так је ина­че „црн” са­мо у књи­го­вод­стве­ном зна­че­њу, за­то што је већ до­ка­за­но да за­хва­љу­ју­ћи нео­до­љи­вој по­ну­ди и стам­пе­ду на про­дав­ни­це, по­след­њег пет­ка у но­вем­бру тр­гов­ци тра­ди­ци­о­нал­но из „цр­ве­ног” (ми­ну­са) пре­ла­зе у „цр­но” (сал­да им по­ста­ју по­зи­тив­на).

Дан за­хвал­но­сти ко­ји се сла­ви сва­ког че­твр­тог но­вем­бар­ског че­тврт­ка, уста­но­вљен је ука­зом пред­сед­ни­ка Лин­кол­на, за вре­ме Гра­ђан­ског ра­та 1863, као зва­нич­на об­но­ва не­зва­нич­ног пра­зно­ва­ња ко­је су за­по­че­ли ра­ни ко­ло­ни­за­то­ри Но­вог све­та, у знак бла­го­дар­но­сти Бо­гу што су пр­во пре­ко бур­ног оке­а­на срећ­но до­пу­то­ва­ли, а за­тим због до­брих же­тви ко­је су им омо­гу­ћа­ва­ле да пре­жи­ве на но­вом кон­ти­нен­ту.

Пр­ва све­ча­ност – го­зба за­хвал­но­сти – одр­жа­на је 1607, али се за зва­нич­ни по­че­так узи­ма она фе­шта до­се­ље­ни­ка и до­мо­ро­да­ца (Ин­ди­ја­на­ца) из 1621 у Ма­са­чу­сет­су, мно­го се­вер­ни­је на атлант­ској оба­ли од пр­ве ко­ло­ни­је у Џејм­ста­у­ну, у да­на­шњој Вир­џи­ни­ји. И на тој пр­вој го­зби на тр­пе­зи је би­ла ћур­ка, али ће глав­на став­ка на ме­ни­ју по­ста­ти тек ка­сни­је.

У про­шли че­твр­так их је, пре­ма пре­о­вла­ђу­ју­ћој про­це­ни, по­је­де­но – 46 ми­ли­о­на. Пр­во на­пу­ње­них, ис­пе­че­них, а он­да, по­што им је ме­со при­лич­но су­во, пре­ли­ве­них со­сом од бру­сни­ца…

А он­да – ју­риш у шо­пинг!

(/slika2)

Пре­ма про­це­на­ма упу­ће­них, у пе­так је у ло­ву на (ве­ли­ке) по­пу­сте уче­ство­ва­ло 152 ми­ли­о­на љу­ди, што зна­чи прак­тич­но сва­ки дру­ги Аме­ри­ка­нац (или бо­ље ре­ћи Аме­ри­кан­ка). То је у ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва под­ра­зу­ме­ва­ло че­ка­ти не­ко­ли­ко са­ти ис­пред вра­та роб­них ку­ћа ко­је су се на крат­ко за­тва­ра­ле да би се на бр­зи­ну ак­ти­ви­ра­ли про­гра­ми са сни­же­ним це­на­ма и пре­мар­ки­ра­ле це­нов­не озна­ке.

Ми­ну­ли пе­так ће по то­ме, ако се про­це­не иду­ћих да­на и зва­нич­но по­твр­де, по­ста­ти нај­ве­ћи шо­пинг дан у аме­рич­кој исто­ри­ји. Али упр­кос ве­ли­ким гу­жва­ма, због ни­ских це­на ко­ји­ма су на­сто­ја­ли да јед­ни дру­ги­ма пре­от­му му­ште­ри­је, тр­гов­ци су мо­гли да ра­чу­на­ју на раст про­да­је од са­мо око три од­сто. Па ипак, број­ке су фан­та­стич­не: про­мет „цр­ног пет­ка” је про­це­њен на 27 ми­ли­јар­ди до­ла­ра.

С об­зи­ром на ва­жност по­тро­шње за аме­рич­ку еко­но­ми­ју – у укуп­ним при­вред­ним ак­тив­но­сти­ма (БНП) уче­ству­је са 70 од­сто – шо­пинг је Аме­ри­кан­ци­ма и па­три­от­ска ду­жност.

Ко­ја се схва­та ве­о­ма озбиљ­но. У нај­ве­ћем шо­пинг цен­тру у зе­мљи, „Мо­лу Аме­ри­ке” у Ми­не­а­по­ли­су, ис­пред ула­за пред по­ноћ је би­ло око 15.000 љу­ди. У Њу­јор­ку, ис­пред „Меј­си­са”, нај­ве­ће по­је­ди­нач­не роб­не ку­ће, на отва­ра­ње је у исто вре­ме че­ка­ло њих око 9.000.

А кад су вра­та отво­ре­на, усле­ди­ли су при­зо­ри слич­ни они­ма ви­ђе­ним у фил­мо­ви­ма о осва­ја­њу Ди­вљег за­па­да: ко пре де­вој­ци, ње­му де­вој­ка. По­што су су­пер-по­пу­сти об­ја­вље­ни уна­пред, уз на­по­ме­ну да је број при­ме­ра­ка огра­ни­чен, тре­ба­ло је би­ти бр­жи, спрет­ни­ји и лу­ка­ви­ји од дру­гих. По­не­где су ко­ри­шће­на и сред­ства ко­ја из ар­се­на­ла са­мо­од­бра­не, као што се јед­на же­на у „Вол­март” дис­кон­ту у Ка­ли­фор­ни­ји ла­ти­ла су­за­вац спре­ја да би дру­ге оне­мо­гу­ћи­ла да угра­бе „икс бокс”, кон­зо­лу за ви­део-игри­це на ко­ју се на­ме­ра­чи­ла.

(/slika3)

Тр­гов­ци за ова­кве при­ли­ку ко­ри­сте ста­ру, до­бро раз­ра­ђе­ну стра­те­ги­ју. Пр­во да­ни­ма ства­ра­ју ат­мос­фе­ру „сад и ни­кад ви­ше”, а он­да ис­ту­ре не­ко­ли­ко ма­ма­ца као раз­лог да се до­ђе у про­дав­ни­це. Ти мам­ци – као на при­мер „Шарп” те­ле­ви­зор екра­на од 42 ин­ча за са­мо 200 до­ла­ра, или „блу реј” диск пле­јер „То­ши­ба” за 40 – бр­зо „пла­ну”, а тр­гов­ци се он­да на­да­ју да ће они ко­ји су у рад­њу већ ушли по­ку­пи­ти и не­што по нор­мал­ни­јој це­ни.

И у пе­так се ви­де­ло да по­сто­је две Аме­ри­ке, ко­је је у по­след­ња три сли­ко­ви­то де­фи­ни­сао по­крет „Оку­пи­рај Вол­стрит”: јед­на „99 од­сто” и дру­га „1 од­сто”. При­пад­ни­ци „99 од­сто” ку­по­ва­ли су у „Вол­мар­ту”, „Тар­ге­ту”, „Меј­си­су”, „Сир­су”, „Бест ба­ју”, док ели­та, на­рав­но, ни­је би­ла у по­ноћ ис­пред вра­та „Гу­чи­ја”, „Сак­са”, „Неј­ман Мар­ку­са” и слич­них рад­њи са Пе­те аве­ни­је.

Ло­ги­ка тих тр­го­ва­ца је јед­но­став­на: за­што да да­је­мо по­пу­сте ка­да је на­шим му­ште­ри­ја­ма ва­жно да по­ка­жу да мо­гу да ку­пе и оно што је ве­о­ма ску­по.

„Неј­ман Мар­кус” је та­ко у ро­ку од 50 ми­ну­та про­дао свих де­сет „фе­ра­ри­ја” (уз ко­је је ишао и сет ко­фе­ра у то­ну ускла­ђе­ном са бо­ја­ма ка­би­на), ко­је је ста­вио у свој пра­знич­ни „Ка­та­лог фан­та­зи­је”. Сва­ки је ина­че ко­штао по 395.000 до­ла­ра.

По­тро­шач­ко лу­ди­ло, или леп­ше ре­че­но, глав­на на­ци­о­нал­на страст, ово­га пу­те се де­си­ло иако се од про­шлих не­ко­ли­ко го­ди­на ни­је мно­го то­га су­штин­ски про­ме­ни­ло у еко­но­ми­ји. Не­за­по­сле­ност је још на ви­со­кој сто­пи од 9 од­сто, а ме­ди­ји у по­след­њих ме­се­ци пом­но из­ве­шта­ва­ју о европ­ској ду­жнич­кој кри­зи и упо­зо­ра­ва­ју да ће ње­не по­сле­ди­це по­го­ди­ти и Аме­ри­ку.

Због то­га се мо­же до­го­ди­ти да, упр­кос ве­ли­ким гу­жва­ма, тр­гов­ци оста­ну раз­о­ча­ра­ни ако се по­сле са­би­ра­ња и од­у­зи­ма­ња по­ка­же да се ра­чу­ни­це ни­су об­и­сти­ни­ле и да пе­так ипак ни­је био црн. На сре­ћу, има вре­ме­на за по­прав­ни. Пе­так је на­и­ме са­мо по­че­так ве­ли­ке пра­знич­не и шо­пинг се­зо­не. Већ су­тра је „сај­бер по­не­де­љак”, дан ве­ли­ких по­пу­ста „он­лајн”.