Novi rover krenuo ka Marsu

Svemirski rover veličine manjeg automobila uspešno je lansiran sa Floride ka Crvenoj planeti, na koju bi, ako sve bude išlo po planu, trebalo da sleti sledećeg avgusta.

Na „Kjuriositiju”, do sada najvećoj mašini koja je poslata na Mars, nalazi se 10 instrumenata koji će tražiti znake da li je na toj planeti život ikad bio moguć. U fokusu će biti glina koju je na površini Crvene planete opazio „Mars ekspres”, orbitalni satelit koji je Evropska svemirska agencija lansirala 2003. godine.

„Glina je neka vrsta svetog grala u istraživanju Marsa. Tamo gde je otkrijete možda nećete odmah naći i vodu, ali znajte da je tu nekada bila. A gde ima vode ima i života”, kaže direktor Kanadske svemirske agencije Alan Bernstajn.

Lansiranje je uspešno obavljeno sa kosmodroma u Kejp Kanaveralu, a komunikacija sa svemirskom letelicom koja nosi „Kjuriositi” do Marsa uspostavljena je posle 50 minuta preko stanice u Kanberi u Australiji. Za dve nedelje kontrolori će po potrebi izvršiti korekciju kursa. Najteži deo predstavljaće spuštanje na Mars, predviđeno za 6. avgust 2012. Posle leta od osam i po meseci, letelica će početi da se spušta uz pomoć padobrana. Kada se dovoljno približi, nežno će, kao neki svemirski kran, spustiti rover pomoću dugih pipaka.

Za spuštanje je izabran krater širok 154 kilometra koji u centru ima 5.000 metara visoku planinu i slojeve stena iz različitih perioda. Satelitski snimci ukazuju da su u nekom trenutku u prošlosti uslovi u ovom krateru bili povoljni za opstanak mikroorganizama.

Inženjeri Nase su uvereni da će sve teći po planu, iako su ovih dana zbog problema sa ruskom sondom „Fobos-tlo” aktuelna podsećanja da je 70 odsto svih pokušaja da se uđe u Marsovu orbitu bilo neuspešno.

Novi rover ima plutonijumsku bateriju koja mu omogućava da krstari Marsom bar 14 godina, ali je zasad predviđeno da misija traje dve godine.

„Nadam se da ćemo imati više podataka nego što će naučnici stizati da obrade. Očekujemo slike kakve javnost do sada nije imala prilike da vidi, kao sa dna Velikog kanjona”, rekao je Dag Mekustion, Nasin direktor za istraživanje Marsa.

----------------------------------------------

Marsova naučna laboratorija

Za naučnike koji se bave ispitivanjem Marsa, Nasin rover „Kjuriositi” ili „Marsova naučna laboratorija”, kako ga drugačije zovu, predstavlja mašinu iz snova – najsavršeniju koja je poslata na neku drugu planetu. On je neka vrsta motorizovanog terenskog geologa i geohemičara, opremljena instrumentima koji predstavljaju poslednju reč tehnike. Jedan od njih je senzor APSX, doprinos kanadskih naučnika. Smešten je na kraju robotske ruke, a njegov zadatak je da analizira hemijske elemente u Marsovim stenama i zemljištu.