Dečje vapaje niko nije čuo

Niš – Psihički utučen četrnaestogodišnjak Aleksa Janković je, posle dobijenih teških batina od vršnjaka, izvršio samoubistvo, 12. maja ove godine. Skočio je kroz prozor stana u kojem je živeo sa majkom, sestrom i babom. Pre tog tragičnog događaja, prošle zime i proleća, malo je ko verovao Aleksi, učeniku sedmog razreda Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika” u Nišu, da je pod teškom psihičkom i fizičkom torturom, da ga trojica vršnjaka proganjaju, maltretiraju i tuku. Žalio se dečak roditeljima, žalio nastavnicima u školi, ali...

Njegovi vapaji da mu se pomogne i da bude zaštićen ostajali su dugo, čini se predugo bez odgovora. To što su vršnjaci danima i mesecima šikanirali Aleksu svuda gde su mogli – i u školi i, još više, u školskom dvorištu, na ulici i pred zgradom u kojoj stanuje, nije bio dovoljan signal da se zaustavi teror golobradih, koji su sebi dali za pravo da primenjuju neke svoje zakone i silu.

Kada su stariji, i u školi i u policiji, očigledno i u porodici shvatili da je vrag odneo šalu, već je, nažalost, bilo kasno.

Danas, šest meseci nakon tragičnog događaja, protiv trojice maloletnika i vršnjaka Aleksinih, završen je istražni postupak. U Palati pravde rečeno nam je da je sve spremno za početak pripremnog ročišta.

– Po prijavi Službe za suzbijanje maloletničke delikvencije niške Policijske uprave, a na zahtev Višeg tužilaštva u Nišu, pokrenut je postupak protiv trojice maloletnih lica zbog povreda nanetih vršnjaku. Reč je o povredama koje je dečak zadobio prilikom poslednjeg fizičkog nasrtaja vršnjaka na njega kada su mu slomljene naočari i kada je dobio batine, a posledice bile vidljive i teške – podlivi, modrice i potres mozga. Suđenje će biti zatvoreno za javnost zbog specifičnosti slučaja i ne zna se koliko će trajati – kažu u Višem sudu u Nišu.

U niškoj OŠ „Sreten Mladenović Mika” direktorka Suzana Popović-Ickovski rekla je da će se o svemu preduzetom u samoj školi među nastavnicima i u Školskom odboru, kao i u Školskoj upravi Nišavskog okruga, oglasiti zvaničnim saopštenjem Ministarstvo prosvete. U međuvremenu, istakla je direktorka, dogovor je da niko izjavama i komentarima ne istupa u javnosti.

Za ovu školu se u Nišu govori sve u superlativu – od dobre organizacije, velikog broja nagrada i priznanja, čak i na međunarodnoj sceni do posebnih i značajnih uspeha u negovanju osnovnih principa prihvatanja različitosti i toleranciji, po čemu je jedinstvena ne samo u niškom kraju, već u celoj Srbiji. Na ovome se posebno potencira, jer školu, od ukupnog broja učenika pohađa čak 20 odsto pripadnika romske nacionalnosti.

O Aleksi u školi takođe se iznose samo lepe stvari. I svi žale za njim.

O trojici učenika, koji su proletos završili osnovno obrazovanje i otišli iz ove škole i sada su u nekoj od srednjoškolskih ustanova, kaže se „da nisu bili konfliktne ličnosti”, kao „i da se ne zna da su nekoga u školi i školskom dvorištu maltretirali”. O njima se, takođe, govori „da nisu bili loši đaci i da nisu imali ni neopravdane časove”.

O tragičnom događaju, neformalno, u školi kažu „da veruju da će pre biti posledica nečega što se događalo van školskih prostorija i dvorišta i da je to možda posledica nesređenih odnosa u porodici tragično preminulog dečaka”...

Rukovodstvo škole je, saznali smo, posle brojnih žalbi roditelja i malog Alekse da ga vršnjaci šikaniraju i tuku, ipak na predlog psihologa u ustanovi Slađane Golubović odredilo jednog od svojih nastavnika da stalno bude uz njega i dečaku bude neka vrsta zaštite. Ali, samo dok je bio u školi i u dvorištu. To zaduženje pripalo je nastavniku pripravniku Vladislavu Petkoviću koji, međutim, nije više u ovoj obrazovnoj ustanovi. Sada, saznajemo, radi u jednom obližnjem selu.

Posle svega što je bilo prošlog proleća, a što je uzrokovalo samoubistvo četrnaestogodišnjaka Alekse Jankovića, ali i nakon najnovijih događaja ovih dana pred početak suđenja maloletnicima osumnjičenim za maltretiranje dečaka, koji su ponovo obeleženi pretnjama, što je svakako jedna vrsta nasilja, u Nišu se čeka na to šta će sud reći.

Svakako i da li će, konačno, biti preduzeto nešto konkretno da se ovakvi tragični događaji ne ponove – nikada.