Trećina akademika u devetoj deceniji

Pogledate li krive starosti Francuske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti, u najmanju ruku iznenadićete se. Zbog čega?

Zato to što se u u velikoj meri poklapaju, uz zanemarljivo odstupanje (0,95 odsto). I tu, po svemu sudeći, prestaje svaka sličnost. Među francuske „besmrtnike”, s nepromenljivih 40 časnika (numerus clausus), ulazi se tek na upražnjeno sedište. Kada se neko iz besmrtnosti preseli u večnost.

Ali drugo po starini učeno društvo u svetu (osnovano 1635) nije ni u kom slučaju povod našem pisanju.

Profesor dr Aleksandar Kostić, dopisni člana SANU, poduhvatio se nesvakidašnjeg popisa akademika, čije je podatke nedavno predstavio na skupu u zdanju u Knez Mihailovoj 35. Zavirivši svakome u krštenicu, obznanio je to što se naveliko govorkalo, s manje ili više uverljivosti. Srpski „besmrtnici” su prilično vremešni, uprkos više puta ponavljanim najavama podmlađivanja!

I ako ste pohitali da likujete, za časak zastanite. Zašto? Iz upoređivanja s tri inostrane – hrvatske (HAZU) i dve francuske (Francuska akademija i Francuska akademija nauka) – proizlazi da u prve tri, uključujući SANU, znatnih razlika nema. U Francuskoj akademiji nauka je za, otprilike, osam godina niža starost.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti prosek iznosi 72 godine, s tim što ga podižu redovni članovi – 76,4 (dopisni 65,14). Najmanje ih je u uzrastu od 50 do 60 leta (14 odsto), posle čega se, na volšeban način, tri povorke uređuju s iznosom od približno tridesetak procenata.
Gro članova (redovnih i dopisnih) ima od 60 do 90 godina – 86 odsto, s tim što u oči upada da je najveći broj prvih (42 posto) zašao u devetu deceniju života.

U ukupnom zbiru najvremešniji su istoričari, najmlađi medicinari. Neka neko kaže da se potonji, shodno svojem zanimanju, ne podmlađuju. A za istoričare je ionako poželjno da dugo pamte. Ide li to bez iskustva dugovečnosti?

U 19. stoleću međ’ akademike u Srbiji stupalo se s gotovo pet godina manje u ličnom životopisu (prosek: 55,5).

Koliko se dugo čeka na prelazak u redovni sastav?

Prelistavajući pokazatelje za svih osam odeljenja, uočljivo je da likovni i muzički umetnici, pisci i jezikoslovci i hemičari i biolozi, čak i medicinari, najbrže napreduju. Kao da su vozili najbržom trakom do cilja.

Najsporiji su matematičari, fizičari i geonaučnici.

Ako ste pomislili da je rukovodstvo izostavljeno, pogrešili ste. Izabrani u Predsedništvo SANU imaju, opet u proseku, 79 godina, a Izvršnog odbora dve više. U HAZU je 69,4 godine, a u Francuskoj akademiji nauka 72. (Za Francusku akademiju činjenicu nisu bile dostupne.)

„Prikazane analize treba shvatiti kao rezultat pilotskog istraživanja, a ne kao sveobuhvatan i konačan uvid u starosnu strukturu članova SANU”, upozorava prof. dr Aleksandar Kostić. „Mišljenja sam da bi bilo od izuzetnog značaja i nesumnjive koristi ukoliko bi se osmislio interni projekat koji bi, pored starosne strukture članova SANU, obuhvatio statističku analizu svih aspekata delatnosti SANU. Time bi Akademija dobila precizniju sliku o sebi i svojoj delatnosti, što bi joj omogućilo da se jasnije odredi prema akademijama u svetu, ali i naučnim i obrazovnim institucijama u zemlji.”

Važnije od svega jeste da je načinjen prvi korak u suočavanju sa stvarnošću. Kudikamo više ćemo saznati kada se bude proučilo koliko je ko od srpskih akademika zadužio otečestvo, kada se bude zašlo u osetljivo i dragoceno područje – stvaralaštvo.

Kakva li nas tek iznenađenja (ugodna i neugodna) tada očekuju?

Perjanica Petrović

Fizičar Zoran Petrović je najmlađi redovni član SANU (rođen 1954), a kompozitorka Isidora Žebeljan dopisni (1967). Kao što vidite, statistika ne izostavlja damske godine.

Najstariji su pisac Dobrica Ćosić i jezikoslovac prof. dr Ištvan Seli, koji su ispisnici – 1921.

U redovnom zvanju najduže boravi matematičar Bogoljub Stanković – od 1972. godine – koji je, ujedno, pre svih iz sadašnjeg sastava postao dopisni član (1963).