Govornica za hitne pozive

Čim bi Gole Crevce, Ivko Pihtija i Đora Škembić prozborili, kafana „Lepi izgled” preobrazila bi se u veliko uvo koje upija svaku reč.

Kao i kišnog dana pre petnaestak godina, kada je trio četrdesetogodišnjaka iz komšiluka evocirao dogodovštine od prethodne noći.

„Lepi izgled” je postao amfiteatar boemskog fakulteta. „Dekani” su zborili.

– Tol’ko sam se sinoć napio – poče Gole – da me konobar izbacio. Pođoh kući, kad spazih preko puta bircuza telefonsku govornicu. Pozv’o sam policiju i prijavio da me keša uznemirava – ispričao je Crevce „nestašluk”.

– Je li to ona govornica u tvojoj ulici? – upita Ivko.

– Baš ta.

– Neverovatno – oduševio se Pihtija – i ja sam je juče obišao! Zvao sam vatrogasce. Kad sam vid’o kol’ko sam se uvoštio, zastanem i jedva nabodem 93, sreća da nema više cifara. Javi mi se neki mladić...

– I?

– Odao sam položaj i viknuo: „Pomagajte, izgorela mi jetra”. I zapalio... kući – završio je Ivko besedu.

– Momci – ubaci se Đora – i ja sam sinoć zvao odatle!

– Ma daj...

– Jesam, majke mi, i to – Hitnu! Valjam ti se ja onako cirke i odlučim da okrenem 94. Javi se ljubazna ženska, glas joj infarkt leči. „Izvinite”, rek’o ja, „centar za ravnotežu mi je trokirao, pa hodam četvoronoške. Hoćete da dođete vi, ili da zovem veterinara?” I spustim...

Utom ustade Cika Belobrk, prosedi vršnjak kafanske „trojke”.

– Momci, koliko plaćate da vas ne odrukam?

– Šta? – povikaše Gole, Ivko i Đora.

– I ja sam juče bio u toj govornici. Da pozovem ženu. Tek što uđoh, a ispred se parkiraju patrolni „kec”, vatrogasni kamion i bolnički kombi. Izlaze pajkani, deru se: „Ti si taj što se zeza i zove zbog konobara!” Istrčavaju vatrogasci, viču „Gde gori jetrva?” – očito su pogrešno čuli poziv pa došli. A uto će i lekari iz kombija: „Jeste li vi, gospodine, tražili veterinara?” E sad, pošto sam snimio vašu priču, platite piće da snimak ne završi u hitnim službama... – izvuče odnekud priručni kasetofon.

Tura se za sekund stvorila na stolu koji je Belobrk delio sa prijateljem. Vrativši se na mesto, Cika reče drugaru:

– Neka vide malo kako je kad ja lažem! Evo ti nazad tvoj vokmen.