Deda Mraz protiv Svetog Nikole

Od našeg stalnog dopisnika
LjUBLjANA, decembra – Koliko Slovenci potroše za poklone? To je naslov istraživanja koje je sprovela agencija "Gfk Gral-Iteo" tokom decembra na uzorku od 254 potrošača. Kad je reč o darivanju za Božić i Novu godinu pokazalo se da nacija nije uopšte štedljiva. Tako prosečno domaćinstvo potroši za razne đakonije, posebno za praznike, 200 evra, što je za 50 odsto više u odnosu na podatke o prosečnom mesečnom budžetu potrebnom za kupovinu robe široke potrošnje.

Anketa među prodavcima i kupcima otkrila je da trgovci naročito trljaju ruke kad im u dućan uđe žena čiji izgled odaje solidno obrazovanje i da ima između 26 i 45 godina, jer su visokoobrazovane predstavnice lepšeg pola srednje dobi svrstane u "najtipičnije i najpredvidljivije kupce". To, međutim, ne znači da trgovci ne računaju i na populaciju mlađu od 25 godina, kao i na starije od 45 godina, jer su ove dve kategorije stanovništva "impulsivnije i moguće ih je lakše nagovoriti da nešto što pre nisu želeli ipak kupe – bez obzira na cenu, ambalažu ili funkcionalnost poklona". Oni od 15 do 25 godina za svoj džeparac kupuju predmete u vrednosti do 15 evra, dok penzioneri mogu da sebi priušte neko praznično iznenađenje koje staje oko 25 evra.

Istraživanje je pokazalo da su sigurni i bolji kupci u onim regijama gde u prošlosti nije bilo masivnih industrijskih centara koji su pretrpeli ništa manje masivna otpuštanja radnika. Takođe, sigurni kupci za božićno-novogodišnje praznike jesu i svi oni čiji je radni status "zaposlen", kao i roditelji iz samohranih porodica. Zanimljivo je da više od polovine ispitanika unapred zna šta želi da kupi, dok jedna trećina nema pojma šta bi da pazari za najbliže u trenutku kad pređe prag radnje. Gotovo polovina se nikad ne predomisli šta hoće da kupi, što se po pravilu dešava sa petinom anketiranih. Na neodlučne odlučujuće utiče sniženje cena, kao i šarenolikost robe koja ih mami sa tezgi. Na konačnu odluku najviše utiče praktičnost, funkcionalnost i upotrebljivost poklona.

Ovih dana tema o prekomernoj potrošnji za božićne praznike je nezaobilazna u domaćim medijima, budući da je takvo troškarenje i dičenje materijalnim stvarima "u suprotnosti sa idejom Božića, kada bi svi trebalo da se okrenu sebi, porodici, saosećanju s najbližima i pravim vrednostima". Stoga je pravi šok izazvalo priznanje jednog od namernika u ljubljanskom Siti parku, ogromnom šoping centru izgrađenom na mestu gde je nekada bila zatvorena carinska zona za proizvode koji su uvoženi u SFRJ. Čovek je "u kameru" priznao da je za "trice i kučine" namenjene radosnoj familiji potrošio oko 2.600 evra.

Među raspikućama se proslavio i muškarac srednjih godina koji je na TV Slovenija demonstrirao kako svojoj devojci u zlatari kupuje zlatan nakit, od lančića, preko narukvice do prstena sa dragim kamenom.

Trgovci su izašli u susret potrošačkoj groznici – u radnjama tokom decembra prilagodili su radno vreme, otvorene su i nedeljom, pa čak i na nacionalni praznik 26. decembra (Dan samostalnosti i jedinstva, odnosno dan kada je u Sloveniji 1990. održan referendum o otcepljenju od Jugoslavije). Brojna istraživanja otkrivaju i da se težište darivanja sve više pomera i premešta sa Nove godine na Božić, a naročito na Miklavž (Sveti Nikola po gregorijanskom kalendaru), koji se obeležava 6. decembra. "Dobri čovek Miklavž" je odvajkada, čak i u vreme "crvene diktature", dečurliji na taj dan donosio slatkiše, a otkako aktuelna vlast pokazuje animozitet prema nepodobnom "komunjarskom Deda Mrazu u belom kožuhu i sa belom šubarom", polako preuzima primat i nad "Koka-Kolinim" Božić Batom. Tako se ljuta konkurentska bitka za kupce bije ne samo između trgovaca nego i između tri simbola iz tri vremena – Deda Mraza koji ideološki predstavlja socijalizam odnosno staljinističku tvorevinu, Božićka (Božić Bata) u kome mnogi vide simbol "Koka-Kole" i potrošačkog društva, kao i Miklavža – tradicionalnog "dobrog deke" koga u pohodu kroz Ljubljanu prate anđeli i crveni đavoli.