Деда Мраз против Светог Николе

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, децембра – Колико Словенци потроше за поклоне? То је наслов истраживања које је спровела агенција "Гфк Грал-Итео" током децембра на узорку од 254 потрошача. Кад је реч о даривању за Божић и Нову годину показало се да нација није уопште штедљива. Тако просечно домаћинство потроши за разне ђаконије, посебно за празнике, 200 евра, што је за 50 одсто више у односу на податке о просечном месечном буџету потребном за куповину робе широке потрошње.

Анкета међу продавцима и купцима открила је да трговци нарочито трљају руке кад им у дућан уђе жена чији изглед одаје солидно образовање и да има између 26 и 45 година, јер су високообразоване представнице лепшег пола средње доби сврстане у "најтипичније и најпредвидљивије купце". То, међутим, не значи да трговци не рачунају и на популацију млађу од 25 година, као и на старије од 45 година, јер су ове две категорије становништва "импулсивније и могуће их је лакше наговорити да нешто што пре нису желели ипак купе – без обзира на цену, амбалажу или функционалност поклона". Они од 15 до 25 година за свој џепарац купују предмете у вредности до 15 евра, док пензионери могу да себи приуште неко празнично изненађење које стаје око 25 евра.

Истраживање је показало да су сигурни и бољи купци у оним регијама где у прошлости није било масивних индустријских центара који су претрпели ништа мање масивна отпуштања радника. Такође, сигурни купци за божићно-новогодишње празнике јесу и сви они чији је радни статус "запослен", као и родитељи из самохраних породица. Занимљиво је да више од половине испитаника унапред зна шта жели да купи, док једна трећина нема појма шта би да пазари за најближе у тренутку кад пређе праг радње. Готово половина се никад не предомисли шта хоће да купи, што се по правилу дешава са петином анкетираних. На неодлучне одлучујуће утиче снижење цена, као и шареноликост робе која их мами са тезги. На коначну одлуку највише утиче практичност, функционалност и употребљивост поклона.

Ових дана тема о прекомерној потрошњи за божићне празнике је незаобилазна у домаћим медијима, будући да је такво трошкарење и дичење материјалним стварима "у супротности са идејом Божића, када би сви требало да се окрену себи, породици, саосећању с најближима и правим вредностима". Стога је прави шок изазвало признање једног од намерника у љубљанском Сити парку, огромном шопинг центру изграђеном на месту где је некада била затворена царинска зона за производе који су увожени у СФРЈ. Човек је "у камеру" признао да је за "трице и кучине" намењене радосној фамилији потрошио око 2.600 евра.

Међу распикућама се прославио и мушкарац средњих година који је на ТВ Словенија демонстрирао како својој девојци у златари купује златан накит, од ланчића, преко наруквице до прстена са драгим каменом.

Трговци су изашли у сусрет потрошачкој грозници – у радњама током децембра прилагодили су радно време, отворене су и недељом, па чак и на национални празник 26. децембра (Дан самосталности и јединства, односно дан када је у Словенији 1990. одржан референдум о отцепљењу од Југославије). Бројна истраживања откривају и да се тежиште даривања све више помера и премешта са Нове године на Божић, а нарочито на Миклавж (Свети Никола по грегоријанском календару), који се обележава 6. децембра. "Добри човек Миклавж" је одвајкада, чак и у време "црвене диктатуре", дечурлији на тај дан доносио слаткише, а откако актуелна власт показује анимозитет према неподобном "комуњарском Деда Мразу у белом кожуху и са белом шубаром", полако преузима примат и над "Кока-Колиним" Божић Батом. Тако се љута конкурентска битка за купце бије не само између трговаца него и између три симбола из три времена – Деда Мраза који идеолошки представља социјализам односно стаљинистичку творевину, Божићка (Божић Бата) у коме многи виде симбол "Кока-Коле" и потрошачког друштва, као и Миклавжа – традиционалног "доброг деке" кога у походу кроз Љубљану прате анђели и црвени ђаволи.