Suficit Srbije u razmeni sa CEFTA 1,3 milijarde dolara

BEOGRAD – Region CEFTA, posle EU, drugi je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, sa kojim je naša zemlja za deset meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni od 1,3 milijarde dolara, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Potpredsednik PKS Slobodan Samardžić, otvarajući tribinu „Aktuelne perspektive ekonomske saradnje u regionu CEFTA”, rekao je da je za deset meseci Srbija u zemlje tog regiona izvezla robe u vrednosti od 2,7 milijardi dolara, a uvezla 1,37 milijardi dolara.

Prema njegovim rečima, jedan od načina borbe protiv globalne ekonomske i finansijske krize jeste jačanje međusobne saradnje zemalja CEFTA regiona.

CEFTA sporazum treba da doprinese stabilnosti regiona, većoj i kvalitetnijoj privrednoj saradnji, podstiče robnu razmenu kao i izvoz u EU, dodao je Samardžić.

Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Bojana Todorović navela je da od ukupnog izvoza Srbije 30 procenata odlazi na CEFTA region, a 55 odsto na EU.

Ona je istakla da su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u okviru CEFTA regiona. Todorović je objasnila da je Srbija kao i ostale članice CEFTA u potpunosti liberalizovala trgovinu industrijskim proizvodima dok se potpuna liberalizacija poljoprivrednih proizvoda sprovodi sa BIH, Makedonijom i Crnom Gorom.

Od 15. decembra biće potpuno liberalizovana trgovina poljoprivrednih proizvoda sa Albanijom, a početkom 2012. sa Moldavijom, najavila je ona.

Todorović je dodala i da se intenzivno radi na uklanjanju necarinskih barijera koje opterećuju međusobnu razmenu zemalja CEFTE. Bilo je uočeno oko 90 tih barijera od kojih je trećina eliminisana.

Prema njenim rečima, ciljevi CEFTA sporazuma u narednom periodu biće potencijalno otvaranje pregovora o liberalizaciji u oblasti usluga, stvaranje jednakih uslova za investicije, otvaranje tržišta javnih nabavki, postizanje konkurentnosti usaglašene sa trgovinskom liberalizacijom.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Duško Lopandić ukazao je na značaj jačanja regionalne saradnje posebno u teškim ekonomskim uslovima kada se u krizi nalazi Evropa i ceo svet.

On je istakao da je CEFTA sporazum u vreme potpisivanja bio jedan od najmodernijih trgovinskih sporazuma i da je priprema za šire multilateralne sporazume.

Lopandić je izrazio očekivanje da će se proces ekonomske liberalizacije u CEFTA regionu i dalje širiti.

Prvi sekretar Delegacije EU u Srbiji Frik Janmat kazao je da EU iako nije potpisnik CEFTA sporazuma, pažljivo prati njegovu primenu kao i ponašanje svih zemalja koje su potencijalne članice evropske zajednice.

On je naglasio da članice CEFTA što pre treba da reše pitanje necarinskih barijera, kao i sanitarne i fitosanitarne barijere jer je to često problem sa kojim se susreću zemlje EU u trgovinskoj razmeni sa ovim regionom.

Kako je istaknuto u PKS, promena CEFTA sporazuma je osnov i uslov za dalju EU integraciju regiona.

Kao posebni problemi u sprovođenju CEFTA sporazuma navedeni su i komplikovane procedure na graničnim prelazima, nedostatak međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela, nepriznavanje sertifikata o kvalitetu kao i korupcija, krijumčarenje ali i loša infrastruktura.

Srbija je 19. decembra 2006. godine sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Hrvatskom, Makedonijom, Moldavijom, Crnom Gorom , Rumunijom i UNMIK Kosovom postala članica CEFTA 2006, prvog jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi.

Bugarska i Rumunija su istupile 1. Januara 2007. jer su postale članice EU.

CEFTA 2006. Sporazum je zamenio mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope koji su se primenjivali od 2001. Članice CEFTE prihvatile su da trgovinske odnose vode u skladu sa propisima Svetske trgovinske organizacije i da svoje regulative usklađuju sa propisima EU.