Суфицит Србије у размени са ЦЕФТА 1,3 милијарде долара

БЕОГРАД – Регион ЦЕФТА, после ЕУ, други је најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, са којим је наша земља за десет месеци ове године остварила суфицит у размени од 1,3 милијарде долара, речено је у Привредној комори Србије (ПКС).

Потпредседник ПКС Слободан Самарџић, отварајући трибину „Актуелне перспективе економске сарадње у региону ЦЕФТА”, рекао је да је за десет месеци Србија у земље тог региона извезла робе у вредности од 2,7 милијарди долара, а увезла 1,37 милијарди долара.

Према његовим речима, један од начина борбе против глобалне економске и финансијске кризе јесте јачање међусобне сарадње земаља ЦЕФТА региона.

ЦЕФТА споразум треба да допринесе стабилности региона, већој и квалитетнијој привредној сарадњи, подстиче робну размену као и извоз у ЕУ, додао је Самарџић.

Помоћник министра економије и регионалног развоја Бојана Тодоровић навела је да од укупног извоза Србије 30 процената одлази на ЦЕФТА регион, а 55 одсто на ЕУ.

Она је истакла да су Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија најзначајнији спољнотрговински партнери Србије у оквиру ЦЕФТА региона. Тодоровић је објаснила да је Србија као и остале чланице ЦЕФТА у потпуности либерализовала трговину индустријским производима док се потпуна либерализација пољопривредних производа спроводи са БИХ, Македонијом и Црном Гором.

Од 15. децембра биће потпуно либерализована трговина пољопривредних производа са Албанијом, а почетком 2012. са Молдавијом, најавила је она.

Тодоровић је додала и да се интензивно ради на уклањању нецаринских баријера које оптерећују међусобну размену земаља ЦЕФТЕ. Било је уочено око 90 тих баријера од којих је трећина елиминисана.

Према њеним речима, циљеви ЦЕФТА споразума у наредном периоду биће потенцијално отварање преговора о либерализацији у области услуга, стварање једнаких услова за инвестиције, отварање тржишта јавних набавки, постизање конкурентности усаглашене са трговинском либерализацијом.

Помоћник министра спољних послова Душко Лопандић указао је на значај јачања регионалне сарадње посебно у тешким економским условима када се у кризи налази Европа и цео свет.

Он је истакао да је ЦЕФТА споразум у време потписивања био један од најмодернијих трговинских споразума и да је припрема за шире мултилатералне споразуме.

Лопандић је изразио очекивање да ће се процес економске либерализације у ЦЕФТА региону и даље ширити.

Први секретар Делегације ЕУ у Србији Фрик Јанмат казао је да ЕУ иако није потписник ЦЕФТА споразума, пажљиво прати његову примену као и понашање свих земаља које су потенцијалне чланице европске заједнице.

Он је нагласио да чланице ЦЕФТА што пре треба да реше питање нецаринских баријера, као и санитарне и фитосанитарне баријере јер је то често проблем са којим се сусрећу земље ЕУ у трговинској размени са овим регионом.

Како је истакнуто у ПКС, промена ЦЕФТА споразума је основ и услов за даљу ЕУ интеграцију региона.

Као посебни проблеми у спровођењу ЦЕФТА споразума наведени су и компликоване процедуре на граничним прелазима, недостатак међународно признатих акредитационих и сертификационих тела, непризнавање сертификата о квалитету као и корупција, кријумчарење али и лоша инфраструктура.

Србија је 19. децембра 2006. године са Албанијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Македонијом, Молдавијом, Црном Гором , Румунијом и УНМИК Косовом постала чланица ЦЕФТА 2006, првог јединственог мултилатералног Споразума о слободној трговини у југоисточној Европи.

Бугарска и Румунија су иступиле 1. Јануара 2007. јер су постале чланице ЕУ.

ЦЕФТА 2006. Споразум је заменио мрежу од 32 билатерална споразума о слободној трговини у региону југоисточне Европе који су се примењивали од 2001. Чланице ЦЕФТЕ прихватиле су да трговинске односе воде у складу са прописима Светске трговинске организације и да своје регулативе усклађују са прописима ЕУ.