Niko se više ne zove Pelagija

Novosadska izdavačka kuća „Prometej” juče je u Vukovoj zadužbini u Beogradu predstavila četiri nove knjige drugog kola svoje renomirane edicije popularne lingvistike: „Pravogovor” i „Kako se kaže” Milorada Telebaka, „Ime moje i tvoje” Ivana Klajna i Milana Šipke i „Prezimena su čuvari jezika” Zagorke Vavić Gros. „Rečnik opscenih reči” Danka Šipke novo je delo trećeg kola ove edicije. U razgovoru su učestvovali akademik i lingvista Ivan Klajn, univerzitetski profesor Veljko Brborić, Zagorka Vavić Gros, Pavle Ćosić, iz „Korneta” suizdavača „Rečnika opscenih reči”, i Jovan Ćirilov. Ovom prilikom, „Prometeju” su upućene reči hvale zbog toga što se nalazi među malobrojnim izdavačima koji objavljuju kvalitetna izdanja iz oblasti srpskog jezika i lingvistike.

Budući da nije mogao da prisustvuje ovoj promociji, Milorad Telebak iz Banjaluke uputio je pismo sledeće sadržine:

– Svedoci smo nerazumne i porazne činjenice da se srpski već nekoliko godina ne uči u školama, pogotovo ne u srednjim, čak ni u gimnazijama, i da smo zato postali neotporni prema svakojakim nasrtajima na naš jezik. Masovni mediji, među kojima prednjači moćna televizija, napustivši jezik dobrog uzora i prihvativši jezik birokratije, pogubno utiču na jezik naroda. Zato je nepismenost, zabrinjavajuće, zacarila na našoj javnoj sceni, a državne institucije, nehajne i neodgovorne, ništa ne čine da se takvo stanje promeni nabolje. Na drugoj strani, pojedinci se sve više interesuju za čistotu jezika…

Komentarišući ovakvo stanje u društvu prof. dr Veljko Brborić ocenio je „Pravogovor” kao pouzdan i stručan udžbenik, namenjen svima koji žele da upotpune svoja jezička znanja, učenicima, studentima, novinarima.

– U našim školama nedostaje sistemska obuka iz oblasti pravogovora, onoga šta i kako kažemo, istakao je prof. dr Veljko Brborić.

Prema rečima Pavla Ćosića, „Rečnik opscenih reči i izraza”, ponovljeno izdanje iz 2000. godine, koje su „Kornet” i „Prometej” štampali sa dve različite korice, naučni je rad Danka Šipke, sina nedavno preminulog lingviste Milana Šipke.

– Kada već tako ozbiljno psujemo, onda je red da se psovkama i inim opscenostima ozbiljno i pozabavimo. Ova umnogome pionirska studija postavila je ciljeve da pruži što iscrpniji pregled leksičkog polja opscenih reči u srpskom jeziku i opis kulturnolingvističke te kognitivnolingvističke perspektive, kao i psihološkog statusa opscenih reči kod govornika srpskog jezika – napisao je Danko Šipka.

Pavle Ćosić izjavio je juče da proučavanje opscenih reči u našem jeziku upravo i zahteva višedisciplinarni projekat, koji zahvata oblasti psihologije, sociologije i antropologije.

– Nije ni čudo što se Danko Šipka, profesor na Univerzitetu u Arizoni, opredelio baš za opscene reči. On je jedan od onih svestranih naučnika koji ruši tabue – objasnio je Ćosić.

Akademik Klajn istakao je da je poslednja knjiga Milana Šipke „Ime moje i tvoje” delo nastalo u duhu drugih ozbiljnih radova ovog autora – „Priče o rečima” i „Zanimljive gramatike”, a Zagorka Vavić Gros objasnila je zašto je svoju knjigu nazvala „Prezimena su čuvari našeg jezika”:

– Mnoga lična imena „izašla su iz mode”. Niko se više ne zove Lauš, Stamat, Prokopije, Pelagija, Jevdokija, ali, ipak do tih imena možemo da dođemo, jer su „arhivirana” u prezimenima Laušević, Stamatović, Pelagić, Prokopijević. Odumiranjem nekih zanata takođe su izgubljene neke reči, nazivi pojedinih zanatlija. Prezimena Tufegčić, Ekmečić, Suvajdžić, govore da su postojali tufegdžija, ekmedžija, suvajdžija, i da se bez njih nije mogao zamisliti svakodnevni život. Dokle god je Mosurovića, Sadžakovića, Ožegovića, Kordića, Ćuluma, nećemo zaboraviti oruđa i oružja: mosur, sadžak, ožeg, kordu, ćulum.

Najavljujući izdanje u pripremi „Etimološki rečnik” autor Jovan Ćirilov protumačio je nastanak i poreklo imena učesnika u ovom razgovoru.

M. V.