OD JELICE DO KRALjICE

Od završetka Drugog svetskog rata do kraja 20. veka Srbi su bili jedini Evropljani koje su Amerikanci bombardovali. Jer pre Srba to su bili Koreanci, Vijetnamci, Somalijci i Iračani. Naravno, Srbi su bili i jedini Evropljani koji su se uopšte usudili da gađaju američke avione posle 1945. Prvo smo im odmah posle rata u Sloveniji oborili jednu transportnu "dakotu" jer nisu poštovali naš vazdušni prostor. I pored nekoliko diplomatskih upozorenja američki avioni nastavili su skoro svakodnevno da lete iznad Jugoslavije. Onda je Tito odlučio da to, ipak, tako više ne može i naši lovci su stupili u akciju. Nikada nam to od strane Amerikanaca nije zaboravljeno.

Na početku 21. veka Srbi su i jedini Evropljani koji svoj problem svetu moraju da dokazuju šatorima. Srpske izbeglice sa Kosmeta zaposele su administrativnu granicu prema južnoj srpskoj pokrajini u nastojanju da međunarodnoj zajednici pokažu svoju želju za povratak i nemogućnost da se to ostvari. Skoro istovremeno, državni sekretar SAD Kondoliza Rajs izjavila je u Oslu "kako će albanske vlasti na Kosovu morati da prihvate da vode računa o pravima manjina, posebno Srba, i o njihovim crkvenim i kulturnim spomenicima". Ko će kontrolisati to vođenje računa o pravima manjina, ili o čuvanju crkvenih i kulturnih spomenika? Tenkovi NATO-a, ili EU? Čemu služi tenk, ili oklopni transporter, na ulici kada neko na trećem spratu provaljuje u stan neke porodice, ili pljačka i ubija staricu? Mogu li vojnici da budu policajci i kako će to NATO i EU da kontrolišu ostvarivanje ljudskih i građanskih prava nealbanskog stanovništva na Kosmetu kada to nije uspelo tokom proteklih skoro osam godina i uz pomoć cele jedne armije vojnika i policajaca sa svom mogućom najmodernijom tehnikom, tehnologijom i parama?

Kada je u junu 1999. godine kaplar Alan Lovit stigao na Kosmet, u Podujevo, nije znao kakvi ga sve zadaci očekuju. Njegova jedinica, Drugi bataljon škotske kraljevske garde, u Londonu čuva kraljicu, i tada na straži ispred Bakingemske palate nose one svoje čuvene kape od medveđeg krzna. Drugi bataljon škotske kraljevske garde elitna je jedinica britanske kopnene vojske, učestvovala je u ratu protiv Argentine oko Falklanda 1982. godine kada su se pripadnici tog bataljona iskrcali u prvom jurišu odmah posle komandosa "Gurka".

– Znate, mi smo najslavnija britanska kopnena jedinica, mi smo osvojili brdo Tambldaun kod Port Stenlija posle čega su se Argentinci predali i rat za Falklande bio je završen – rekao mi je u jesen 1982. godine tokom moje posete toj jedinici u kasarni Čelzi Bridž SV3, u vrlo živopisnom delu Londona, ađutant komandanta bataljona potpukovnika I. Skota, kapetan A. Foster.

U leto 1999. u Podujevu pripadnici Drugog bataljona škotske kraljevske garde morali su da čuvaju preostale Srbe, među njima i osamdesetsedmogodišnju Jelicu Čemburović čija je jedina želja bila da umre na Kosmetu i da je sahrane pored supruga na pravoslavnom groblju u Podujevu.

– Mi obično sedimo ovde – kazala je u trpezariji Jelica Čemburović kaplaru Lovitu kada je došao da se upozna sa svojim zadatkom, čuvanjem dve Jelice. Jer, s druge strane stola na kojem je bio emajlirani tanjir sa orasima, sedela je i Jelica Miljanović, prijateljica gospođe Čemburović. Nakon što su joj Albanci pretili govoreći joj "idi u Srbiju", ona je pobegla iz svog stana i došla kod Jelice Čemburović. Dve Jelice su dvoje od ukupno troje Srba koji nisu napustili Podujevo kada su u junu 1999. stigli britanski vojnici iz Drugog bataljona škotske kraljevske garde. Dve Jelice bile su od tada pod stalnom zaštitom te jedinice čije je oklopno vozilo neprekidno stajalo ispred stana gospođe Čemburović. Kaplar Lovit formirao je – – U Londonu čuvamo kraljicu, u Podujevu dve starije Srpkinje. Očekivao sam da će mi vojna karijera biti ratovanje, a ne čuvanje starih dama, ali takav je život, požalio mi se kaplar Lovit u junu 1999. u Podujevu.

Za dve Jelice, to što britanski vojnici, čuvari kraljice, stoje i ispred njihovih vrata nešto je mnogo fino, ali one nisu mogle na ulicu bez pratnje škotskih gardista. Kada je kaplar Lovit jednom pratio gospođu Čemburović u poštu, deca na ulici su joj rukom pokazivala kako će joj prerezati grkljan. U pošti su joj rekli da za nju nema penzije, a majka jednog deteta na pitanje gospođe Čemburović zašto joj deca prete odgovorila je "da su deca ispolitizovana". Kaplar Lovit bio je zgrožen.

Albanska osveta na Kosmetu je odvratna. Kriminalci uživaju podršku društva jer se pljačke i nasilje obično predstavljaju kao patriotski čin uperen protiv Srba. Albanski intelektualci ćute i ne dižu glas protiv mračnog fanatizma. Da li su time i propustili priliku da pokažu svetu da su u stanju da rukovode i upravljaju Kosmetom i brinu o svojim komšijama Srbima?

Jer kaplar Lovit nije mogao večno da ostane u Podujevu...