ОД ЈЕЛИЦЕ ДО КРАЉИЦЕ

Од завршетка Другог светског рата до краја 20. века Срби су били једини Европљани које су Американци бомбардовали. Јер пре Срба то су били Кореанци, Вијетнамци, Сомалијци и Ирачани. Наравно, Срби су били и једини Европљани који су се уопште усудили да гађају америчке авионе после 1945. Прво смо им одмах после рата у Словенији оборили једну транспортну "дакоту" јер нису поштовали наш ваздушни простор. И поред неколико дипломатских упозорења амерички авиони наставили су скоро свакодневно да лете изнад Југославије. Онда је Тито одлучио да то, ипак, тако више не може и наши ловци су ступили у акцију. Никада нам то од стране Американаца није заборављено.

На почетку 21. века Срби су и једини Европљани који свој проблем свету морају да доказују шаторима. Српске избеглице са Космета запоселе су административну границу према јужној српској покрајини у настојању да међународној заједници покажу своју жељу за повратак и немогућност да се то оствари. Скоро истовремено, државни секретар САД Кондолиза Рајс изјавила је у Ослу "како ће албанске власти на Косову морати да прихвате да воде рачуна о правима мањина, посебно Срба, и о њиховим црквеним и културним споменицима". Ко ће контролисати то вођење рачуна о правима мањина, или о чувању црквених и културних споменика? Тенкови НАТО-а, или ЕУ? Чему служи тенк, или оклопни транспортер, на улици када неко на трећем спрату проваљује у стан неке породице, или пљачка и убија старицу? Могу ли војници да буду полицајци и како ће то НАТО и ЕУ да контролишу остваривање људских и грађанских права неалбанског становништва на Космету када то није успело током протеклих скоро осам година и уз помоћ целе једне армије војника и полицајаца са свом могућом најмодернијом техником, технологијом и парама?

Када је у јуну 1999. године каплар Алан Ловит стигао на Космет, у Подујево, није знао какви га све задаци очекују. Његова јединица, Други батаљон шкотске краљевске гарде, у Лондону чува краљицу, и тада на стражи испред Бакингемске палате носе оне своје чувене капе од медвеђег крзна. Други батаљон шкотске краљевске гарде елитна је јединица британске копнене војске, учествовала је у рату против Аргентине око Фалкланда 1982. године када су се припадници тог батаљона искрцали у првом јуришу одмах после командоса "Гурка".

– Знате, ми смо најславнија британска копнена јединица, ми смо освојили брдо Тамблдаун код Порт Стенлија после чега су се Аргентинци предали и рат за Фалкланде био је завршен – рекао ми је у јесен 1982. године током моје посете тој јединици у касарни Челзи Бриџ СВ3, у врло живописном делу Лондона, ађутант команданта батаљона потпуковника И. Скота, капетан А. Фостер.

У лето 1999. у Подујеву припадници Другог батаљона шкотске краљевске гарде морали су да чувају преостале Србе, међу њима и осамдесетседмогодишњу Јелицу Чембуровић чија је једина жеља била да умре на Космету и да је сахране поред супруга на православном гробљу у Подујеву.

– Ми обично седимо овде – казала је у трпезарији Јелица Чембуровић каплару Ловиту када је дошао да се упозна са својим задатком, чувањем две Јелице. Јер, с друге стране стола на којем је био емајлирани тањир са орасима, седела је и Јелица Миљановић, пријатељица госпође Чембуровић. Након што су јој Албанци претили говорећи јој "иди у Србију", она је побегла из свог стана и дошла код Јелице Чембуровић. Две Јелице су двоје од укупно троје Срба који нису напустили Подујево када су у јуну 1999. стигли британски војници из Другог батаљона шкотске краљевске гарде. Две Јелице биле су од тада под сталном заштитом те јединице чије је оклопно возило непрекидно стајало испред стана госпође Чембуровић. Каплар Ловит формирао је – – У Лондону чувамо краљицу, у Подујеву две старије Српкиње. Очекивао сам да ће ми војна каријера бити ратовање, а не чување старих дама, али такав је живот, пожалио ми се каплар Ловит у јуну 1999. у Подујеву.

За две Јелице, то што британски војници, чувари краљице, стоје и испред њихових врата нешто је много фино, али оне нису могле на улицу без пратње шкотских гардиста. Када је каплар Ловит једном пратио госпођу Чембуровић у пошту, деца на улици су јој руком показивала како ће јој пререзати гркљан. У пошти су јој рекли да за њу нема пензије, а мајка једног детета на питање госпође Чембуровић зашто јој деца прете одговорила је "да су деца исполитизована". Каплар Ловит био је згрожен.

Албанска освета на Космету је одвратна. Криминалци уживају подршку друштва јер се пљачке и насиље обично представљају као патриотски чин уперен против Срба. Албански интелектуалци ћуте и не дижу глас против мрачног фанатизма. Да ли су тиме и пропустили прилику да покажу свету да су у стању да руководе и управљају Косметом и брину о својим комшијама Србима?

Јер каплар Ловит није могао вечно да остане у Подујеву...