Spomenik srpskoj paprici

Ako su Meksikanci odlučili da delić svoje zemlje oplemene podizanjem spomenika u slavu paprike, zašto onda ne bismo i mi to uradili! Srbija je i te kako poznata u regionu, čak i u svetu, kao paprikarski kraj. Od ovog povrća, koje je prepoznatljivo obeležje leskovačkog podneblja, vredni domaćin može da napravi stotinak jela.
Ovo su samo neki od razloga zbog kojih je Jovica Pavlović, rođeni Leskovčanin, odlučio da podno Avale, odmah do nacionalnog restorana "Kumbara", podigne za sada jedini spomenik srpskoj paprici u našoj prestonici.
Bronzana bista, rad vajara Milenka Mandića, koji je svoj talenat ovekovečio i pravljenjem statue nobelovcu Ivi Andriću na Andrićevom vencu, visoka je više od metar i ima sva spomenička obeležja. Na postolju piše: "U Beograd k`o u Leskovac", čisto da goste podseti na kraj koji paprika decenijama proslavlja – Leskovac.

– Za podizanje spomenika ideju mi je dao moj prijatelj, novinar Zvonimir Šimunec, dok smo sedeli u jednom atinskom kafeu. Grad iz kojeg potičem je paprikarski, a "Kumbara" je  restoran koji je još od 1968. poznat po leskovačkom roštilju. Zato je upravo tamo, na Avali, gde se nalazi i restoran, podignuta bista u čast srpskoj paprici – kazuje Jovica, čovek zaslužan za postojanje elegantne bronzane paprike.  

Ovaj nesvakidašnji spomenik je prva bista podignuta u zemlji i Beogradu, što je svakako čini posebnom, ali u Novom Kneževcu takođe postoji slična statua. Prošle godine meštani severnobanatskog gradića odlučili su da u okviru manifestacije "Dani paprike" otkriju spomenik ovoj vrsti  povrća u centralnom parku. Beogradski spomenik na prvi pogled teško je uočljiv. Postavljen donekle u zapećku, između asfaltnog puta i restorana oivičenog zelenilom, veliki broj posetilaca ga maltene ni ne primeti. U toku leta verodostojno izvajana paprika iz bašte restorana "motri" na goste. Tvorac ove zamisli najavljuje da će, kada usledi preuređenje, bronzana bista dobiti centralni kutak u nesvakidašnjem južnomoravskom ambijentu pokraj Beograda.

– Naša paprika nije usamljena. Na samo nekoliko desetina metara od pre osam godina društvo joj pravi replika Karađorđevog topa iz 1804. godine, inače prvog srpskog topa poznatijeg kao "kumbara". Ovaj spomenik, napravljen od trešnjinog drveta, nije samo eksponat, već moćno oružje iz kojeg se i dan-danas puca. Na platformi je urezano da je reč o prvom srpskom topu "kumbara M-1804", kalibra 50 milimetara – otkriva Jovica.

Obilazeći ovaj deo grada, stranci kojih iz godine u godinu ima sve više mogu svašta da saznaju o istoriji našeg naroda. U tek specijalnim prilikama iz topa redovno pucaju znameniti ljudi, a naročito svetski putnici koje za ovo zadovoljstvo ne moraju ništa da plate. Ovoga puta Srbija časti!

– Kad pukne iz topa, stranac nikada ne zaboravlja taj događaj i usput sazna mnogo više o istoriji našeg naroda nego što bi negde drugde čuo. Naprosto, svi žele da čuju da su Karađorđev top nosila tri ratnika, jer ovo oružje tada nije imalo postolje. Istorija kazuje da su ga postavljali na uzvišenja da bi potom iz njega pucali, a domet mu je bio do 1.000 metara. Da je i danas top upotrebljiv, svedoči podatak da bi mogao kuću da sruši kad bi bio napunjen – nastavlja naš sagovornik.

Nešto dalje ovaj južnomoravski kutak, otrgnut nekoliko stotina kilometara od leskovačkog područja, upotpunjuje i srpski bunar, tačnije autentična bunarska kućica. Podignuta je, dodaje inicijator ove zamisli, da bi se posetiocima dočaralo da je srpski živalj vekovima bio kulturan i vodu, kao izvor života, cenio zahvatajući je iz zemlje uz puno poštovanje.

Postojanjem spomeničkih obeležja – statuom srpske paprike, topom iz Prvog srpskog ustanka i natkrivenim bunarskim kućerkom, parče Srbije i kutak nadomak glavnog grada podno Avale na ovaj način ostaće zauvek otrgnuti od zaborava.