Iz minusa – manjom potrošnjom

Da je državni dug Srbije na kraju septembra probio zakonom dozvoljenu granicu, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, tvrdio je za „Politiku” još pre više od mesec dana.

Signal da je naša zemlja ušla u „crveno” bio mu je Statistički bilten Narodne banke Srbije, u kome je naslutio da će centralna banka morati da objavi da je javni dug veći od zakonom dozvoljenih 45 odsto.

To se pre nekoliko dana i dogodilo. NBS je u najnovijem statističkom biltenu objavila da je učešće državnog duga u BDP-u 46,7 odsto. Prema metodologiji Ministarstva finansija on je niži i u istom mesecu bio je 44,4 odsto.

Razliku između ova dva podatka Nikolić objašnjava različitom procenom BDP-a, odnosno svega onoga što kao privreda stvaramo. Kada smo pre više od mesec dana zvaničnicima NBS postavili pitanje da li će u septembru državni dug probiti zakonom dozvoljenu granicu – konkretan odgovor nismo dobili. Objasnili su, ipak, da je njihova procena u skladu sa međunarodnom praksom i podrazumeva iznos BDP-a u poslednja četiri tromesečja. Sa druge strane, Ministarstvo finansija za izračunavanje učešća javnog duga u bilo kom mesecu koristi procenjenu vrednost BDP-a za celu godinu.

Guverner Dejan Šoškić juče je to opet ponovio. Reč je o različitim metodologijama, a podaci će se na kraju godine „ispeglati”.

– Naš javni dug manji je od pravila koja su propisana Mastrihtom i svega onog što imaju sve članice EU. U našem slučaju granica je razumno postavljena. Zakonom o budžetskom sistemu nije rečeno da javni dug ne sme da bude veći od 45 odsto BDP-a, već da moraju da budu primenjene mere koje su ovim zakonom definisane – rekao je Šoškić, dodavši da će od nivoa javnog duga zavisiti da li će vlada morati da izađe sa odgovarajućim predlogom mera da se javni dug vrati u zadate okvire od 45 odsto BDP-a.

Šoškić je naveo da i kurs utiče na nivo javnog duga izražen u dinarima, jer je značajan deo duga u devizama, tako da se odnos javnog duga u odnosu na BDP menja iz dana u dan.

– BDP se, takođe, menja i treba da budemo svesni da tek nakon određenog vremena možemo da znamo koliko je bio konkretan nivo duga u tom trenutku, po tom deviznom kursu i za taj dati nivo ekonomske aktivnosti – rekao je on.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, objašnjava da je sada na vladi da predloži mere za smanjenje javnog duga. Tek nakon toga Fiskalni savet će oceniti da li su te mere održive i kredibilne.

Kao ekonomista, smatra da bi one trebalo da podrazumevaju poresku reformu, odnosno mogućnost povećanja prihoda i smanjenje rashoda preko smanjenja javne administracije i reforme velikih sektora potrošnje. Lično se, kako kaže, zalaže za to da se smanji opterećenje rada, a poveća udar na potrošnju.  Da su te reforme započete ranije ne bi došlo do ove situacije, ocenio je Petrović.

– Još pre mesec dana Fiskalni savet je predložio kratkoročnu meru, koja ide u pravcu smanjenja javnog duga, a to je da deficit budžeta u sledećoj godini bude manji nego što to dozvoljavaju fiskalna pravila. To su vlada i MMF prihvatili. Tako je dogovoreno da deficit budžeta umesto 4,5 bude 4,25 odsto. Treba imati u vidu i to da je porast duga bio neminovan i da se to desilo i drugim zemljama oko nas, ali da su postojale neke reformske mere, dug je mogao manje da poraste – kazao je Petrović.

Savetnik premijera Jurij Bajec juče je na Ekonomskom fakultetu rekao novinarima da Srbija formalno nije u krizi javnog duga, ali bi od Nove godine vlada trebalo da donese program mera kojima bi se dug držao pod kontrolom.

On je istakao da će biti verovatno potrebne uštede u javnim rashodima da bi granica javnog duga ostala na zadatom nivou.

– Zahtevi nekih privrednika da se javni dug poveća na 60 odsto BDP-a nerealni su, jer bi u tom slučaju nova pozajmica države na tržištu bila po kamatnoj stopi većoj od sedam odsto, a to bi se sve na kraju odrazilo na poreske obveznike u Srbiji, jer bi oni morali da finansiraju takvo zaduživanje – kazao je Bajec i dodao da vlada neće povećavati poreze do narednih izbora.

Da je različit obračun javnog duga u NBS i Ministarstvu finansija posledica samo različitog obračuna BDP-a smatra i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Postoje različite procene o tome kakav je odnos javnog duga i BDP, ali je ključno kakva će se politika voditi u narednom periodu, odnosno kako će se kretati fiskalni deficit. Država treba da vodi takvu politiku da se minus u kasi iz godine u godinu smanjuje. I zato su mere za smanjenje deficita ključne i za smanjenje javnog duga – istakao je Arsić.