Из минуса – мањом потрошњом

Да је државни дуг Србије на крају септембра пробио законом дозвољену границу, Иван Николић, сарадник Економског института, тврдио је за „Политику” још пре више од месец дана.

Сигнал да је наша земља ушла у „црвено” био му је Статистички билтен Народне банке Србије, у коме је наслутио да ће централна банка морати да објави да је јавни дуг већи од законом дозвољених 45 одсто.

То се пре неколико дана и догодило. НБС је у најновијем статистичком билтену објавила да је учешће државног дуга у БДП-у 46,7 одсто. Према методологији Министарства финансија он је нижи и у истом месецу био је 44,4 одсто.

Разлику између ова два податка Николић објашњава различитом проценом БДП-а, односно свега онога што као привреда стварамо. Када смо пре више од месец дана званичницима НБС поставили питање да ли ће у септембру државни дуг пробити законом дозвољену границу – конкретан одговор нисмо добили. Објаснили су, ипак, да је њихова процена у складу са међународном праксом и подразумева износ БДП-а у последња четири тромесечја. Са друге стране, Министарство финансија за израчунавање учешћа јавног дуга у било ком месецу користи процењену вредност БДП-а за целу годину.

Гувернер Дејан Шошкић јуче је то опет поновио. Реч је о различитим методологијама, а подаци ће се на крају године „испеглати”.

– Наш јавни дуг мањи је од правила која су прописана Мастрихтом и свега оног што имају све чланице ЕУ. У нашем случају граница је разумно постављена. Законом о буџетском систему није речено да јавни дуг не сме да буде већи од 45 одсто БДП-а, већ да морају да буду примењене мере које су овим законом дефинисане – рекао је Шошкић, додавши да ће од нивоа јавног дуга зависити да ли ће влада морати да изађе са одговарајућим предлогом мера да се јавни дуг врати у задате оквире од 45 одсто БДП-а.

Шошкић је навео да и курс утиче на ниво јавног дуга изражен у динарима, јер је значајан део дуга у девизама, тако да се однос јавног дуга у односу на БДП мења из дана у дан.

– БДП се, такође, мења и треба да будемо свесни да тек након одређеног времена можемо да знамо колико је био конкретан ниво дуга у том тренутку, по том девизном курсу и за тај дати ниво економске активности – рекао је он.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, објашњава да је сада на влади да предложи мере за смањење јавног дуга. Тек након тога Фискални савет ће оценити да ли су те мере одрживе и кредибилне.

Као економиста, сматра да би оне требало да подразумевају пореску реформу, односно могућност повећања прихода и смањење расхода преко смањења јавне администрације и реформе великих сектора потрошње. Лично се, како каже, залаже за то да се смањи оптерећење рада, а повећа удар на потрошњу.  Да су те реформе започете раније не би дошло до ове ситуације, оценио је Петровић.

– Још пре месец дана Фискални савет је предложио краткорочну меру, која иде у правцу смањења јавног дуга, а то је да дефицит буџета у следећој години буде мањи него што то дозвољавају фискална правила. То су влада и ММФ прихватили. Тако је договорено да дефицит буџета уместо 4,5 буде 4,25 одсто. Треба имати у виду и то да је пораст дуга био неминован и да се то десило и другим земљама око нас, али да су постојале неке реформске мере, дуг је могао мање да порасте – казао је Петровић.

Саветник премијера Јуриј Бајец јуче је на Економском факултету рекао новинарима да Србија формално није у кризи јавног дуга, али би од Нове године влада требало да донесе програм мера којима би се дуг држао под контролом.

Он је истакао да ће бити вероватно потребне уштеде у јавним расходима да би граница јавног дуга остала на задатом нивоу.

– Захтеви неких привредника да се јавни дуг повећа на 60 одсто БДП-а нереални су, јер би у том случају нова позајмица државе на тржишту била по каматној стопи већој од седам одсто, а то би се све на крају одразило на пореске обвезнике у Србији, јер би они морали да финансирају такво задуживање – казао је Бајец и додао да влада неће повећавати порезе до наредних избора.

Да је различит обрачун јавног дуга у НБС и Министарству финансија последица само различитог обрачуна БДП-а сматра и Милојко Арсић, професор Економског факултета.

– Постоје различите процене о томе какав је однос јавног дуга и БДП, али је кључно каква ће се политика водити у наредном периоду, односно како ће се кретати фискални дефицит. Држава треба да води такву политику да се минус у каси из године у годину смањује. И зато су мере за смањење дефицита кључне и за смањење јавног дуга – истакао је Арсић.