Dijabetičari će udisati insulin

Teško bolesni ljudi najbolje znaju šta je to nada. Oni sa najviše nestrpljenja čekaju vesti iz istraživačkih laboratorija koje će im doneti spasenje: lek za njihovu bolest. Onako kako je pobeđena tuberkuloza, koja je u 19. veku odnela milione života, ne birajući između najvećih romantičarskih umetnika i obične sirotinje, onako kako su istoriju medicine u 20. veku oterane smrtonosne velike boginje, ili jedan od jahača Apokalipse – kuga, teško bolesni priželjkuju da se i za njihovu boljku nađe lek. Ali, dugo već medicina ne nudi rešenja za najveće zdravstvene probleme koje muče današnjeg čoveka.

To je bio razlog da ugledni američki naučni časopis "Scientific American" u broju pred praznike objavi listu 10 postupaka koji trenutno najviše obećavaju u lečenju najvećih zdravstvenih problema. Mnogima su stigle dobre vesti. Na primer, dijabetičarima, kojima nije lako da sebi i po četiri puta na dan ubrizgavaju injekcije insulina, život bi trebalo uskoro da bude lakši uz pomoć terapije udisanja insulina. Jednoj farmaceutskoj kući uspelo je da razvije sistem Technosphere Insulin kojim se šećer u krvi drži pod kontrolom, ravnomerno u toku dana, bez injekcija samo udisanjem. Očekuje se da bi u Americi mogao da bude odobren za upotrebu do kraja 2008. godine.

Demencija je velika muka savremenih ljudi, a produžavanjem životnog veka broj obolelih raste. I kod nas je ovo jedno od najtužnijih stanja: ostareli roditelji ne prepoznaju svoju decu, ne znaju čemu služe stepenice, ne mogu ni tren da ostanu sami, a očuvane su fizičke snage... Zato su oči nade uprte u klinička istraživanja tri leka za Alchajmerovu bolest, čija je primena na pomolu.

Od hepatitisa Be i Ce, teške bolesti jetre koja se prenosi putem krvi i seksualnim kontaktom, u Srbiji boluje više od 100.000 ljudi, ali dok za virus hepatitisa Be postoji efikasna vakcina i serum, za virus tipa Ce koji je mnogo smrtonosniji – vakcine nema. Upravo zato vest nade za ove bolesnike stiže iz "Novartisa", koji ubrzano radi i na pripremi vakcine za virus Ce i već je na pragu druge faze kliničkih ispitivanja svoje vakcine.

Milioni obolelih čekaju lek protiv side. Grupa naučnika sa Stenford univerziteta počela je probni postupak primene virusnog leka, "nevirapina", koji je namenjen ženama pred porođaj, a rezultati su vrlo ohrabrujući. Svake godine virusom HIV-a zarazi se pola miliona dece. Naučnici farmaceutskih giganata "Biomira" i "Merka" udružili su snage da razviju vakcinu protiv raka pluća, koja podstiče ćelije imunog sistema da napadaju ćelije raka u plućima, a time bi se znatno produžilo vreme preživljavanja ovih pacijenata.

Već je napravljena i vakcina protiv pušenja, nicvax, za one strasne pušače koji nikako ne mogu da se odreknu pušenja, a takvih je, po procenama, 70 odsto. Vakcinisana osoba moći će da stvara protivtela koje nikotinu sprečavaju puta ka mozgu gde se stvara zavisnost. U dobrovoljnim eksperimentima, od 33 do 40 odsto vakcinisanih prestalo je da puši.

Važna vest stiže za obolele od malarije, koja svake godine ubije dva miliona ljudi. Donacija Bila Gejtsa omogućila je rad na vakcini, koju ispituje nekoliko velikih farmaceutskih kuća, a prognoza je da bi za četiri-pet godina ona mogla da se koristi. Takođe, ubrzano se radi i na vakcini za groznicu denga od koje godišnje umre 20.000 ljudi. Naredne, 2008. godine, sve prognoze kažu, svet će imati ovu važnu vakcinu. Najčešći uzrok slepila u svetu je makularna degeneracija koja pogađa četvrtinu osoba starijih od 75 godina. Novi lek "bevasiranib" već je u eksperimentalnoj primeni, a temelji se na interferenciji RNK – otkrića za koje su naučnici Endrju Fair i Kreg Melo dobili Nobelovu nagradu za 2006. godinu. Oboleli od reumatoidnog artritisa malo duže će čekati na lek koji će ih efikasno osloboditi muka i bolova, a neće naškoditi želucu ili podstaći infarkt, ali za 2009. godinu najavljeno je da će biti odobren lek "naproksionid".