Дијабетичари ће удисати инсулин

Тешко болесни људи најбоље знају шта је то нада. Они са највише нестрпљења чекају вести из истраживачких лабораторија које ће им донети спасење: лек за њихову болест. Онако како је побеђена туберкулоза, која је у 19. веку однела милионе живота, не бирајући између највећих романтичарских уметника и обичне сиротиње, онако како су историју медицине у 20. веку отеране смртоносне велике богиње, или један од јахача Апокалипсе – куга, тешко болесни прижељкују да се и за њихову бољку нађе лек. Али, дуго већ медицина не нуди решења за највеће здравствене проблеме које муче данашњег човека.

То је био разлог да угледни амерички научни часопис "Scientific American" у броју пред празнике објави листу 10 поступака који тренутно највише обећавају у лечењу највећих здравствених проблема. Многима су стигле добре вести. На пример, дијабетичарима, којима није лако да себи и по четири пута на дан убризгавају инјекције инсулина, живот би требало ускоро да буде лакши уз помоћ терапије удисања инсулина. Једној фармацеутској кући успело је да развије систем Technosphere Insulin којим се шећер у крви држи под контролом, равномерно у току дана, без инјекција само удисањем. Очекује се да би у Америци могао да буде одобрен за употребу до краја 2008. године.

Деменција је велика мука савремених људи, а продужавањем животног века број оболелих расте. И код нас је ово једно од најтужнијих стања: остарели родитељи не препознају своју децу, не знају чему служе степенице, не могу ни трен да остану сами, а очуване су физичке снаге... Зато су очи наде упрте у клиничка истраживања три лека за Алцхајмерову болест, чија је примена на помолу.

Од хепатитиса Бе и Це, тешке болести јетре која се преноси путем крви и сексуалним контактом, у Србији болује више од 100.000 људи, али док за вирус хепатитиса Бе постоји ефикасна вакцина и серум, за вирус типа Це који је много смртоноснији – вакцине нема. Управо зато вест наде за ове болеснике стиже из "Новартиса", који убрзано ради и на припреми вакцине за вирус Це и већ је на прагу друге фазе клиничких испитивања своје вакцине.

Милиони оболелих чекају лек против сиде. Група научника са Стенфорд универзитета почела је пробни поступак примене вирусног лека, "невирапина", који је намењен женама пред порођај, а резултати су врло охрабрујући. Сваке године вирусом ХИВ-а зарази се пола милиона деце. Научници фармацеутских гиганата "Биомира" и "Мерка" удружили су снаге да развију вакцину против рака плућа, која подстиче ћелије имуног система да нападају ћелије рака у плућима, а тиме би се знатно продужило време преживљавања ових пацијената.

Већ је направљена и вакцина против пушења, nicvax, за оне страсне пушаче који никако не могу да се одрекну пушења, а таквих је, по проценама, 70 одсто. Вакцинисана особа моћи ће да ствара противтела које никотину спречавају пута ка мозгу где се ствара зависност. У добровољним експериментима, од 33 до 40 одсто вакцинисаних престало је да пуши.

Важна вест стиже за оболеле од маларије, која сваке године убије два милиона људи. Донација Била Гејтса омогућила је рад на вакцини, коју испитује неколико великих фармацеутских кућа, а прогноза је да би за четири-пет година она могла да се користи. Такође, убрзано се ради и на вакцини за грозницу денга од које годишње умре 20.000 људи. Наредне, 2008. године, све прогнозе кажу, свет ће имати ову важну вакцину. Најчешћи узрок слепила у свету је макуларна дегенерација која погађа четвртину особа старијих од 75 година. Нови лек "бевасираниб" већ је у експерименталној примени, а темељи се на интерференцији РНК – открића за које су научници Ендрју Фаир и Крег Мело добили Нобелову награду за 2006. годину. Оболели од реуматоидног артритиса мало дуже ће чекати на лек који ће их ефикасно ослободити мука и болова, а неће нашкодити желуцу или подстаћи инфаркт, али за 2009. годину најављено је да ће бити одобрен лек "напроксионид".