Rusija: traži se vođa opozicije

Moskva – Nakon što su proteklog vikenda desetine hiljada ljudi u Moskvi izašle na ulice, tražeći poštene i fer izbore, u Rusiji počinje potraga za vođom protestnog talasa. Moskva se ne smiruje, ali za sada još nema adekvatnog izazivača za Putina, izveštava radio Dojče vele.

Rusija je još uvek pod utiskom zbog protesta održanih proteklog vikenda. „Putinovoj vladi sada mora da bude jasno da veliki deo građana više ne stoji iza nje”, kaže Hans Hening Šreder, rukovodilac istraživačke grupe pri fondaciji „Nauka i politika” u Berlinu.

Kako sada dalje? To je glavno pitanje ovih dana u Rusiji. „Ne sme se dogoditi da subotnji protesti uđu u istoriju kao jednokratna akcija pražnjenja”, tako otprilike glase komentari u na internet forumima.

Parlamentarni izbori neće biti ponovljeni, tvrdi Hans Hening Šreder. Kremlj će, smatra on, na proteste reagovati fleksibilno. Njegova prognoza glasi da će biti pokrenuta istraga, da će biti otkriven čitav niz manipulacija i da će se onda, samo u pojedinim izbornim jedinicama, izbori ponoviti.

Kremlj će pokušati da kanalizuje protestno raspoloženje, smatra Šreder. Jedna od akcija u tu svrhu je, navodi on, najava bivšeg ministra finansija Alekseja Kudrina da će osnovati novu, desno-liberalnu stranku.

„To naravno nije njegova ideja, već deo strategije kojom rukovodstvo u Kremlju sada pokušava da stiša nezadovoljstvo”, smatra Šreder. Kudrin je godinama važio za bliskog Putinovog saradnika i osobu od poverenja, a pre nekoliko nedelja otpušten je iz službe jer je kritikovao predsednika Medvedeva.

Kudrin bi sada trebalo da preuzme ulogu koju je Kremlj ranije zamislio za ruskog milijardera Mihaila Prohorova, veruje Šreder. Prohorov je u međuvremenu najavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima 4. marta 2012. Spekuliše se da bi to mogao da bude novi manevar Kremlja, s ciljem da se preusmere javne političke rasprave.

Izvesno je da novi opozicioni pokret, rođen u urbanom, srednjem staležu, još uvek nema vođu. „Ne vidim da se iz mase izdvaja neki dominantni lik”, kaže Hans Hening Šreder.

Po tome se protesti u Rusiji razlikuju od takozvane narandžaste revolucije u Ukrajini 2004. Tada su vođe došle iz redova ukrajinske elite. „U Rusiji, pak, postoji zatvorena, homogena elita iz koje nema osipanja i niko se ne okreće protiv Kremlja”, tvrdi nemački politički analitičar.

Novom protestnom pokretu u Rusiji ne nedostaje samo jak vođa, kaže Šreder, već „ceo tim koji bi iskoristio ovaj impuls i njega pretočio u politiku”.