Zov gruvanja

Ko je ove novogodišnje noći bio u plusu, a ko u minusu, već je jasno. Zbog petardi je propala dobra zamisao organizatora dočeka na beogradskim ulicama pod geslom "U plusu na minusu". Mislili su na dobro raspoloženje i vremenske prilike, ali su u oba slučaja pogrešili. Mraza nije bilo. Petarde nisu predviđene programom. Gruvale su kao nikad. Krik onih koji su se našli u dometu veoma je prost: "Ukinite petarde!" Da ih ne bude nikad ovoliko.

"Mi smo mete na strelištu", reče prolaznik ženi.

"Kao namerno", dobaci drugi.

"Naravno da je namerno", potvrdi treći.

Četvrti viknu: "Bitango jedna."

Peti baci uvis zviždući projektil koji se isteže i spiralno odlete prema krovovima.

Ko može stati na put ovoj pretećoj pojavi? Naravno, gradska skupština u saradnji sa policijom. Ovaj doček je promašen. Da se isto ne bi dogodilo već 13. januara, treba unapred sprečiti razularene potpaljivače. Kako? Sprečavanjem prodaje petardi, osim ako nisu stvorene zalihe.

U dobrom plusu su samo trgovci ("valjatori") naprava za udar na čula i nervni sistem. Dok je ispred Skupštine svirala grupa "Negativ", na Trgu Nikole Pašića, tezgi šarenoj od ponude, prilaze blagonakloni policajci, nikom ništa, osmesi, dobre želje. Pred kupcima su: petarde (mini-pikolo, mač pikolo, profi, silver kraker...), rakete (severna zvezda, trident, silver šajning, dabl fantazi...), zimske sveće, leteći artikli i "zemni vrtlozi" zvani "zmajeva jaja"... Dok okolo sve prašti, po asfaltu su gomile ostataka eksplozivnih izuma.

Uoči Nove godine, Predrag Marić, iz Sektora za zaštitu i spasavanje izjavio je za novine: "Reč je o švercovanoj robi, sumnjivog porekla, od koje često deca bivaju ranjavana". Dr Radoje Simić iz Instituta za majku i dete bio je veoma ozbiljan: "To mogu da budu vrlo teške povrede, od opekotina do gubljenja vida..." Do kraja decembra policija je zaplenila tri miliona petardi, raketa, vatrometa i sličnih pirotehničkih sprava. Mnoge su, očito, rasprodate. Podnete su 132 prekršajne prijave.

Zalud priča, kada je zov gruvanja toliko jak (čini se: nikad jači) da se mora ispoljiti što žešće, sa što većim utiskom (uplašiti "normalan svet" koji je zalutao u centar). Za to su pogodne i nove, zelene, plastične korpe za smeće, okačene o bandere. Bolje se čuje, a još bolje u telefonskoj govornici. Nije loše iznenađenje ni sa prozora ili terase sa otmenom fasadom. Niko ne može zauzdati zarazno šireći zvuk koji više ni ne plaši, toliko je čest, nametljiv, uporan i neizdržljiv.

Niko od Slavije do Kalemegdana nije mogao da bude "u plusu" ili dobre volje, kada se nađe u tom "minskom polju" gde "ekipice" mangupčića priteklih iz svih predgrađa, arče svoj gnev paleći i bacajući sve što praska, puca, eksplodira. Pirotehnika je napredovala. Za upotrebu ovih sredstava postoje uputstva i upozorenja, ali ko ih je slušao. Petardaši (ili "petardžije") se više raduju, ako se neko više potresao. U igri "ko će više zaplašiti devojke ili matorce" u opštoj "bežaniji" iz zone gde čulima dominira nesnosan zvučni udar. Isprekidan, pa jak, pa zaglušujući, pa pod nogama, iznenada. Učinak je nikakav ako to rade na poljani gde nikog nema i gde poštuju pravila: "Pravac leta nepredvidljiv, zapaliti fitilj na pet metara udaljenosti, zabranjena upotreba na mestima gde se okuplja veći broj ljudi..."

Tek kada sam s prijateljem iz Slovenije, Štefanom Urhom, izašao iz opasne zone gde smo bili na meti non-stop, pojavilo se malo tišine u skrajnutoj Dobračinoj, kad nešto grunu ispred nas na asfalt. Pogledali smo se. Kao, fol, nikom ništa. Kod njih nije tako. "Opasno po glavu. Ovi pucači su jači od meksičkih. Tamo je, ipak, kontrolisano..." Šta da mu kažem? Blago izreknem našu psovku opravdanja od dve reči i šest slogova. Takvi smo.