Sumnja u prisluškivanje

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Još se nije stišala afera „Listing”, a na pomolu je novi skandal zbog navodnog sprovođenja mere tajnog nadzora Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) nad predsednikom Upravnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori, profesorom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Podgorici, dr Vladimirom Božovićem. Navodno prisluškivanje profesora zabrinulo je skoro sve opozicione partije u Crnoj Gori, jedino uporno ćute vladajuće partije i tajna služba.

Božović je 12. septembra 2011. tražio obaveštenje da li je ANB preduzimao mere prikupljanja podataka o njemu, da li je vođena evidencija njegovih ličnih podataka kao i da mu se dozvoli uvid u prepis podataka koje ta služba poseduje. Odgovor iz ANB-a stigao je tek pre neki dan, nakon intervencije člana Odbora za bezbednost i odbranu Predraga Bulatovića, kojem se Božović pismeno obratio za pomoć, tražeći da Bulatović zahteva od šefa kabineta direktora te službe Vladana Jokovića da odgovori Božoviću.

„Verujem da je sve počelo nakon što su me Filip Vujanović i Igor Lukšić tokom razgovora sa zvaničnicima iz Srbije i predstavnicima opozicije u Crnoj Gori označili kao srpskog ekstremistu, i to u kontekstu mog zalaganja za ravnopravnost srpskog jezika u obrazovnom procesu”, rekao je za „Politiku” Božović i dodao da postoji osnovana sumnja da je ovaj događaj u vezan za pokušaj diskreditacije Matice srpske i njega kao predsednika Upravnog odbora ove organizacije.

Agencija u odgovoru Božoviću navodi kako, saglasno članu 18, stav 3. Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, ona nije dužna da dostavi traženo obaveštenje, jer je zaštita javnog interesa propisana ovim zakonom razlog za ograničenje pristupa informacijama.

Božović je, kako nam je kazao, nakon što je dobio odgovor, uputio pismo šefu tajne policije, u kojem je naveo da je odgovor agencije njemu upućen tek 8. 12. 2012. i da je time očigledno prekršen zakon na koji se poziva ANB. On kaže da će, u skladu sa normama domaćeg zakonodavstva i međunarodnog prava, tražiti odgovarajuću zaštitu u odnosu na postupanje agencije kao i odgovornost Jokovića, za koje smatra da su u znatnoj meri ugrozili njegova prava i bezbednost, kao i njegove porodice.

ANB Crne Gore bio je juče nezainteresovan za razgovor o slučaju Božović jer nakon našeg predstavljanja i „odavanja tajne” o kojoj je temi reč, telefon je zanemeo.

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević za naš list ocenio je kako su u „svesti rukovodilaca ANB-a Srbi i njihovi predstavnici u Crnoj Gori državni neprijatelji”.

„Za mene kao izvornog suverenistu, sramotno je da ANB sve Srbe u Crnoj Gori, njihove političke i kulturne institucije doživljava kao pretnju nacionalnoj bezbednosti, a da Šarić, Kalić, Keljmendi, Subotić i slični imaju tretman patriota i zaslužnih građana”, kazao je Medojević. „Srbi su u Crnoj Gori svoji na svome.”

Zamenik predsednika Nove srpske demokratije Goran Danilović  napominje da praćenje opozicionih političara i univerzitetskih radnika nije novost i da „Božoviću treba da služi na čast što je pod prismotrom ovakvih službi, što je definitivna potvrda da je on slobodan čovek”.

Za Socijalističku narodnu partiju, po rečima funkcionera Milana Kneževića, mere tajnog nadzora nad Božovićem, koje sprovodi ANB, predstavljaju „još jedan dokaz totalitarnosti tajnih službi koje su ostale glavna poluga režima.

„ANB mora jasno da saopšti”, poručio je lider Narodne stranke (NS) Dejan Vučićević, „koji su gresi Božovića u odnosu na državu i njen sistem” i da je tajna služba već imala slične aktivnosti u slučajevima protojereja Velibora Džomića, bivšeg predsednika NS-a Predraga Popovića i mnoge druge, što izaziva sumnju da ANB „svesno preuzima ulogu građanske diskreditacije ljudi samo zato što pripadaju jednom nacionalnom korpusu”.

Predsednik Demokratske srpske stranke Ranko Kadić je za „Politiku” rekao da praćenje Božovića nije nešto neuobičajeno za današnju Crnu Goru i njenu vlast, „kojoj su ovakvi nedemokratski metodi postali glavno oružje u borbi sa političkim neistomišljenicima i građanima koji slobodno iznose svoje stavove”.

Novica Đurić