Nezadovoljni lik godine

Mnogo je razloga što ličnost godine u izboru časopisa „Tajm” nema svoje vlastito ime i prezime, već figurira samo kao „Demonstrant” . Tradicionalnu titulu koju uobičajeno dodeljuje osobi sa globalno prepoznatljivom fizionomijom, ovoga puta američki nedeljnik podario je liku sa maskom. Titula je pripala učesnicima demonstracija koje su počele u arapskom svetu, proširile se na „arapsko proleće”, preskočile više mora i okeana i krenule na Atinu, Madrid, Volstrit, London, Brisel, Izrael, Čile, Meksiko, Moskvu, Tokio...

Usred aktuelnog globalnog (ne)raspoloženja oni su, kako je objasnio urednik „Tajma”, „negodovali, i zahtevali, nisu očajavali, čak i kada su odgovori stizali u oblaku suzavca i rafalu metaka. Bili su inkarnacija ideje da individualna akcija može da dovede do kolektivne kolosalne promene”.

Razlozi za njihovo nezadovoljstvo se razlikuju. „Manifestanti na Bliskom istoku, ili na severu Afrike, bukvalno žrtvuju svoj život da bi dostigli politički sistem koji u Madridu, Atini, Londonu ili Njujorku smatraju nedopustivo nedemokratičnim.”

Nezadovoljnici širom sveta imaju ipak jedno zajedničko opažanje, koje su uspeli da artikulišu: politički predvodnici, bilo da su izabrani, bilo da su se sami doživotno postavili na vlast, više ni na koji način ne predstavljaju svoj narod niti se odazivaju na njihove zahteve.

U Tunisu, Egiptu i Libiji pali su doživotni vladari, ali u Evropi i Americi diktatori su dugovečniji. Nisu pale berze, niti su se potresli bankari koji pred Božić opet dele milijarde u bonusima. Samo sebi.

Okupatori su ipak uspeli. Prodrmali su dobar deo javnosti, nepristojno bogati su postali vrlo nepopularni preko noći. Jedan od njih, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg proterao je demonstrante da bi dezinfikovao Park Zukoti.  To se dešava u istom gradu u kome je redakcija „Tajma”. Blumbergova dezinfekcija očigledno ipak nije uspela da izbriše medijsku pažnju.

Lik globalnog nezadovoljstva je anacionalan, bespolan, to je lice iza koga stoje nezaposleni, bez krova nad glavom, škola, zdravstvo, knjižare, kultura, trgovi, parkovi... Demonstranti hoće da okupiraju budućnost koja im je oduzeta, kako je u jednom od svojih predavanja rekao profesor Noam Čomski. U tome nisu uspeli. Ali blizu je novo proleće.

Z. Šuvaković