Незадовољни лик године

Много је разлога што личност године у избору часописа „Тајм” нема своје властито име и презиме, већ фигурира само као „Демонстрант” . Традиционалну титулу коју уобичајено додељује особи са глобално препознатљивом физиономијом, овога пута амерички недељник подарио је лику са маском. Титула је припала учесницима демонстрација које су почеле у арапском свету, прошириле се на „арапско пролеће”, прескочиле више мора и океана и кренуле на Атину, Мадрид, Волстрит, Лондон, Брисел, Израел, Чиле, Мексико, Москву, Токио...

Усред актуелног глобалног (не)расположења они су, како је објаснио уредник „Тајма”, „негодовали, и захтевали, нису очајавали, чак и када су одговори стизали у облаку сузавца и рафалу метака. Били су инкарнација идеје да индивидуална акција може да доведе до колективне колосалне промене”.

Разлози за њихово незадовољство се разликују. „Манифестанти на Блиском истоку, или на северу Африке, буквално жртвују свој живот да би достигли политички систем који у Мадриду, Атини, Лондону или Њујорку сматрају недопустиво недемократичним.”

Незадовољници широм света имају ипак једно заједничко опажање, које су успели да артикулишу: политички предводници, било да су изабрани, било да су се сами доживотно поставили на власт, више ни на који начин не представљају свој народ нити се одазивају на њихове захтеве.

У Тунису, Египту и Либији пали су доживотни владари, али у Европи и Америци диктатори су дуговечнији. Нису пале берзе, нити су се потресли банкари који пред Божић опет деле милијарде у бонусима. Само себи.

Окупатори су ипак успели. Продрмали су добар део јавности, непристојно богати су постали врло непопуларни преко ноћи. Један од њих, градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг протерао је демонстранте да би дезинфиковао Парк Зукоти.  То се дешава у истом граду у коме је редакција „Тајма”. Блумбергова дезинфекција очигледно ипак није успела да избрише медијску пажњу.

Лик глобалног незадовољства је анационалан, бесполан, то је лице иза кога стоје незапослени, без крова над главом, школа, здравство, књижаре, култура, тргови, паркови... Демонстранти хоће да окупирају будућност која им је одузета, како је у једном од својих предавања рекао професор Ноам Чомски. У томе нису успели. Али близу је ново пролеће.

З. Шуваковић