Dve polutke za bure nafte

Ilegalno tržište derivata nafte u Srbiji sve je uzburkanije.

Osim već dobro poznate i masovno omiljene varijante da se lož-ulje toči u automobile i traktore umesto dizela, ponovo su u zamahu i krijumčari nafte na Dunavu. Oni se, istina, nikada nisu ni povukli sa svojih položaja na obalama reke, gde cisterne dočekuju barže i brodove na pretakanje, ali su se bili malo umirili u poređenju sa svojim najslavnijim danima iz pretprošle decenije. U poslednje vreme, zahvaljujući tome što rečne patroldžije i dalje nemaju dovoljno čamaca ni – igrom ironije – dovoljno goriva za češće kontrole, a plićaci Dunava prete na svakom kilometru, šverceri su se opet aktivirali, podstaknuti time što su cene derivata u Srbiji, bez obzira na liberalizaciju uvoza, postale najviše u regionu.

Prodavci goriva na crno, kažu „Politikini” sagovornici upućeni u zbivanja na reci, ne iznose više svoju robu otvoreno i maltene na svakom koraku, ali se do njih može doći pomoću pravih kontakata. Mora da ih nije preterano teško naći pošto se, kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije, dešava da su se njihove članice, i to na tenderima javnih institucija, suočavale sa sumnjivom konkurencijom, koja je pobeđivala nudeći cene kakve je nemoguće postići kupovinom zakonitih derivata ovde ili drugde u regionu. Dokaza nema, ali je i to dovoljno za sumnju da se i država u nekoliko slučajeva posredno ovajdila od ilegalnog goriva.

– Svaki litar dizela koji zaobiđe legalne kanale prodaje, samo po tom osnovu, za 37 dinara je jevtiniji, a svaki litar benzina na crnom tržištu ostavi državu kratku za 49,5 dinara. To je čisti dobitak preprodavaca, mnogo veći od marže zakonitih trgovaca, koja iznosi oko 10 dinara – navodi Tomislav Mićović, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Na to da se lož-ulje upotrebljava kao gorivo upućuje i podatak da je njegov uvoz porastao u isto vreme kada je pala stopa prometa dizela. Štaviše, bazna ulja se u Srbiju uvoze u količini koja više nego dvostruko premašuje potrebe zemlje za mazivima. Za Udruženje naftnih kompanija je zaključak očigledan, ali sada je, kaže Mićović, na državi da dokaže i barem suzi crno tržište, ako je već nemoguće potpuno ga preseći.

O švercu goriva Dunavom opipljivi podaci postoje. U prvih deset meseci ove godine zaplena je bilo neznatno veća nego lane – osam prema sedam – ali je nađena količina bila osetno veća: 22.242 litra, dok je u 2010. policija zaplenila 18.533 litra.

– Privedeno je dvadeset stranih i jedan naš državljanin. Podnesene su prekršajne i jedna krivična prijava. Osobe koje uhvatimo pokušavaju da se izvuku na svakakve izgovore. Jedan nam je tvrdio kako je za gorivo dao samo dve svinjske polutke – kaže Milenko Vukadinović, šef odseka za suzbijanje prekograničnog kriminala Uprave Prekogranične policije.

Krajevi u kojima je Vukadinovićev odsek imao najviše posla jesu ušće Nere u Dunav, Stara Palanka, Dubovac kod Kovina, naselje Dobra na Srebrnom jezeru, Donji Milanovac, Đerdap, Prahovo, selo Radujevac, vikend-naselje Kusjak, Apatin i granični prelaz Novi Sad. Ta imena iskrsavaju iz godine u godinu, potvrđujući da su šeme u tim područjima, gde ima dosta skrovitih uvala, uhodane i da još postoje mesta čijim je žiteljima, kao što je to bilo popularno u devedesetim godinama, krijumčarenje nafte ozbiljan dodatni izvor prihoda. A to je samo statistika Prekogranične policije. Na unutrašnjem toku Dunava, šverc je, prema nezvaničnim pričama, još lakši i masovniji. Naročito je, kao i pre desetak godina, aktivan smederevski region, pre svega Golubac. „Radi” se na miru pošto u tom pojasu rečna policija i dalje nema ispostavu, mada su ljudi još pre godinu dana završili obuku.

Prošle nedelje su carinici kod Smedereva presekli akciju krijumčarenja goriva sa brodova u tranzitu i zaplenili 10.800 litara dizela i tank baržu ručne izrade dugu deset metara. Šverceri su se, kako je navedeno u saopštenju, razbežali po obližnjem ribarskom naselju. Povremene policijske akcije u tom kraju, ipak, ne mogu da nelegalnoj preprodaji stanu na kraj.

– Granični pojasevi nisu zgodni za krijumčare, jer policije tu ima previše za njihov ukus, osobito tamo gde je na drugoj strani neka od zemalja EU. Tu su kontrole dvostruke, i zbog nafte i zbog cigareta. Ali, nigde i nikada nema dovoljno jakih policijskih snaga koje mogu da sasvim zaustave šverc – objašnjava „Politikin” sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman.

Prepumpava se samo količina koja nije veća od gubitka u transportu koji dozvoljava ugovor, pa malo-pomalo. Još je lakše na većim konvojima. Manipuliše se i tako što se u brodski dnevnik upišu manevri, recimo zbog plićaka, koji nikad nisu izvedeni i onda se njima pravda gubitak goriva. Ja ne mogu da verujem ni posadi sopstvenog broda. Upozoravao sam policiju da ih drži na oku i opet nije pomoglo – rekao je naš sagovornik.