Две полутке за буре нафте

Илегално тржиште деривата нафте у Србији све је узбурканије.

Осим већ добро познате и масовно омиљене варијанте да се лож-уље точи у аутомобиле и тракторе уместо дизела, поново су у замаху и кријумчари нафте на Дунаву. Они се, истина, никада нису ни повукли са својих положаја на обалама реке, где цистерне дочекују барже и бродове на претакање, али су се били мало умирили у поређењу са својим најславнијим данима из претпрошле деценије. У последње време, захваљујући томе што речне патролџије и даље немају довољно чамаца ни – игром ироније – довољно горива за чешће контроле, а плићаци Дунава прете на сваком километру, шверцери су се опет активирали, подстакнути тиме што су цене деривата у Србији, без обзира на либерализацију увоза, постале највише у региону.

Продавци горива на црно, кажу „Политикини” саговорници упућени у збивања на реци, не износе више своју робу отворено и малтене на сваком кораку, али се до њих може доћи помоћу правих контаката. Мора да их није претерано тешко наћи пошто се, кажу у Удружењу нафтних компанија Србије, дешава да су се њихове чланице, и то на тендерима јавних институција, суочавале са сумњивом конкуренцијом, која је побеђивала нудећи цене какве је немогуће постићи куповином законитих деривата овде или другде у региону. Доказа нема, али је и то довољно за сумњу да се и држава у неколико случајева посредно овајдила од илегалног горива.

– Сваки литар дизела који заобиђе легалне канале продаје, само по том основу, за 37 динара је јевтинији, а сваки литар бензина на црном тржишту остави државу кратку за 49,5 динара. То је чисти добитак препродаваца, много већи од марже законитих трговаца, која износи око 10 динара – наводи Томислав Мићовић, из Удружења нафтних компанија Србије.

На то да се лож-уље употребљава као гориво упућује и податак да је његов увоз порастао у исто време када је пала стопа промета дизела. Штавише, базна уља се у Србију увозе у количини која више него двоструко премашује потребе земље за мазивима. За Удружење нафтних компанија је закључак очигледан, али сада је, каже Мићовић, на држави да докаже и барем сузи црно тржиште, ако је већ немогуће потпуно га пресећи.

О шверцу горива Дунавом опипљиви подаци постоје. У првих десет месеци ове године заплена је било незнатно већа него лане – осам према седам – али је нађена количина била осетно већа: 22.242 литра, док је у 2010. полиција запленила 18.533 литра.

– Приведено је двадесет страних и један наш држављанин. Поднесене су прекршајне и једна кривична пријава. Особе које ухватимо покушавају да се извуку на свакакве изговоре. Један нам је тврдио како је за гориво дао само две свињске полутке – каже Миленко Вукадиновић, шеф одсека за сузбијање прекограничног криминала Управе Прекограничне полиције.

Крајеви у којима је Вукадиновићев одсек имао највише посла јесу ушће Нере у Дунав, Стара Паланка, Дубовац код Ковина, насеље Добра на Сребрном језеру, Доњи Милановац, Ђердап, Прахово, село Радујевац, викенд-насеље Кусјак, Апатин и гранични прелаз Нови Сад. Та имена искрсавају из године у годину, потврђујући да су шеме у тим подручјима, где има доста скровитих увала, уходане и да још постоје места чијим је житељима, као што је то било популарно у деведесетим годинама, кријумчарење нафте озбиљан додатни извор прихода. А то је само статистика Прекограничне полиције. На унутрашњем току Дунава, шверц је, према незваничним причама, још лакши и масовнији. Нарочито је, као и пре десетак година, активан смедеревски регион, пре свега Голубац. „Ради” се на миру пошто у том појасу речна полиција и даље нема испоставу, мада су људи још пре годину дана завршили обуку.

Прошле недеље су цариници код Смедерева пресекли акцију кријумчарења горива са бродова у транзиту и запленили 10.800 литара дизела и танк баржу ручне израде дугу десет метара. Шверцери су се, како је наведено у саопштењу, разбежали по оближњем рибарском насељу. Повремене полицијске акције у том крају, ипак, не могу да нелегалној препродаји стану на крај.

– Гранични појасеви нису згодни за кријумчаре, јер полиције ту има превише за њихов укус, особито тамо где је на другој страни нека од земаља ЕУ. Ту су контроле двоструке, и због нафте и због цигарета. Али, нигде и никада нема довољно јаких полицијских снага које могу да сасвим зауставе шверц – објашњава „Политикин” саговорник, који је желео да остане анониман.

Препумпава се само количина која није већа од губитка у транспорту који дозвољава уговор, па мало-помало. Још је лакше на већим конвојима. Манипулише се и тако што се у бродски дневник упишу маневри, рецимо због плићака, који никад нису изведени и онда се њима правда губитак горива. Ја не могу да верујем ни посади сопственог брода. Упозоравао сам полицију да их држи на оку и опет није помогло – рекао је наш саговорник.