Teatar koji je uvek otvoren

Uvreženo mišljenje da je uloga direktora „diktiranje” zadataka iz fotelje „srušio” je direktor Pozorišta „Slavija” Batrić Žarković. Prodavao je karte u biletarnici jedinog teatra u gradu koji je sinoć imao predstavu na repertoaru. On je širokim osmehom dočekivao publiku koja nije slavila Svetog Nikolu ili išla u goste.

– Na prste se mogu nabrojati dani u godini kada ne radimo – kaže Žarković, tvrdeći da nema problema kada se pravi raspored predstava jer glumci rado prihvataju posao i kad „padnu” datumi koji nagoveštavaju da će malo ko izdvojiti vreme da bi gledao pozorišni komad. Naviku da su vrata ove kulturne ustanove gotovo uvek otvorena prihvatila je i publika svih generacija. Komade koji se ovde igraju nije pojelo vreme. – To nisu premijere koje napune salu i posle „umru”, već su predstave koje iznova bude pažnju poklonika ove vrste umetnosti – ocenjuje Batrić, držeći se stava da je rad najbolja životna terapija. Radovao bi se, kaže, i da je u salu sinoć ušlo troje posetilaca, a srećan je bio kad video da je bar polovina sedišta bila zauzeta.

Na sceni je izvedena komedija „Kafana kod zajedno”, po tekstu Ljiljane Lašić i u režiji Jovice Pavića. Na priču o propadanju kafane, koja je kuća boemima i mangupima, a dobro mesto za predah pristojnom svetu – podsetili su glumci Desimir Stanojević, Iva Štrljić i Ljiljana Lašić. Oni su pokazali koliko je važan kafanski svet i da se bez njega ne može, jer tu se brine o svim zbivanjima u zemlji i svetu, o politici, ekonomiji, ali i komšijama.