Deca bez obdaništa

Prema istraživanjima koje je pre nekoliko godina radio Fond za otvoreno društvo možemo reći da u Srbiji od desetoro romske dece, u proseku, osmoro upiše osnovnu školu, a od njih osmoro troje je završe. Od njih troje jedno do dvoje upišu srednju školu. Dakle, stopa osipanja tokom osnovne škole je veoma velika – oko 70 odsto.

Za decu koja žive u siromašnim sredinama bez odgovarajuće obrazovne stimulacije (bez slikovnica, igračaka, niži obrazovni status roditelja), važno je da se što ranije uključe u predškolski sistem. Tako je moguće nadoknaditi ono što je propušteno u porodičnom okruženju. Podaci međutim govore da je, kad je o romskoj deci reč, samo njih osam odsto uključeno u neke oblike predškolskog obrazovanja. To se objašnjava malim kapacitetima obdaništa, što je tačno, ali je i obrazovni sistem očigledno krut i ne nudi neke druge vidove obrazovne podrške kao što su skraćeni ili povremeni programi.

Novi zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2009) kaže da prilikom upisa u predškolski sistem prednost imaju deca iz marginalizovanih grupa i siromašnih sredina. Ministarstvo je u vezi s tim poslalo i preporuku da se bar deset odsto veoma ugrožene dece upiše, ali da bi se to i ostvarilo potrebno je mnogo dodatnog angažmana.

Problem je i u tome što su male Rome i kod nas, sve do donošenja novog zakona, upisivali u specijalne škole predviđene za decu sa teškoćama u razvoju iako oni nemaju nikakve razvojne teškoće. Podaci od pre dve godine govore da je od ukupnog broja upisanih u ove škole bilo 30 odsto romske dece.O kakvoj nesrazmeri je ovde reč govori podatak da je udeo romske populacije u ukupnom stanovništvu samo oko 1,5 odsto (popis 2002).

Ova pojava je i danas prisutna u nekim sredinama, samo što se u ovakvim slučajevima sada brže reaguje u korist romske dece.

Onespokojavaju i razlozi upisa malih Roma u specijalne škole. Najčešće se pominje da su za to zainteresovani njihovi roditelji jer deca imaju određene beneficije: besplatne udžbenike, užinu, ponegde i smeštaj u domove. Istraživanje je međutim pokazalo da je jedan od razloga upisa to što je odnos nastavnika prema njima u tim školama mnogo bolji nego u onim redovnim. U redovnom sistemu su izloženi i vršnjačkom nasilju, pa i skrivenoj diskriminaciji za koju mislim da je jedan od glavnih razloga što ova deca napuštaju školu. Vid diskriminacije je i to što dobijaju kvalitet nastave niži nego ostali. Jer mnogi nastavnici se prema njima ponašaju tako kao da je za romsku decu dovoljno da znaju da čitaju i pišu.

Istraživanja beleže i slabiji uspeh romske dece u odnosu na prosek: u osnovnoj školi stopa ponavljanja je jedan odsto, a za male Rome 11 odsto. Istraživanja pokazuju da samo 40 odsto uzroka tome leži u siromaštvu, a 60 odsto je u obrazovnom sistemu.

Zato je, pored promene pedagoške prakse, važno i uvođenje pedagoških asistenata u škole. Oni mogu da reše mnoge konkretne probleme u vezi sa nastavom, a u direktnom su kontaktu i sa romskom zajednicom. Asistenti su i reprezenti romske kulture koja, inače, na neki drugi način, nije prisutna u našem školskom sistemu. Zato se dešava da škola koja je u romskom naselju, sa većinom romskih đaka, nema nijedne reči ispisane na romskom jeziku.

U vezi sa obrazovanjem romske dece veoma su važne i nevladine organizacije jer su, pored toga što utiču na porast motivacije za obrazovanje, i direktna podrška deci i porodicama.

Ipak, nevladine organizacije deluju u pojedinim školama i naseljima a ne mogu da organizuju tako masovne akcije da bi njima obuhvatile celokupnu teritoriju na kojoj žive Romi. To je, pre svega, u nadležnosti države koja mora da obezbedi svim svojim građanima, pa i Romima, uslove za ostvarivanje prava na jednaku dostupnost kvalitetnog obrazovanja.

Nevladine organizacije mogu da posluže kao kontrolni mehanizam, recimo tako što će ukazivati na to da li država ispunjava obaveze u vezi sa učešćem dece iz ugroženih grupa u predškolskim ustanovama. Njihova uloga je velika i kad je u pitanju borba protiv školske diskriminacije. To kod nas nije tabu tema, ali o diskriminaciji se govori načelno a ona ima svoje skriveno lice i suptilne pojavne oblike. Teško ih je u svakoj situaciji registrovati, pogotovo što su se Romi na sve to navikli. Nevladine organizacije u tome mogu da budu podrška i roditeljima i deci i da im ukažu na puteve zaštite kada se njihova prava ne uvažavaju i krše.

*Fond za otvoreno društvo