Lejla na Kustendorfu

Pošto je nedavno u Francuskoj prešao milionitog bioskopskog gledaoca, mediji u ovoj zemlji utrkuju se u broju naslova posvećenih ovogodišnjem berlinskom pobedniku i iranskom kandidatu za Oskara, filmu „Razvod – Nader i Simin” Asghara Farhadija. Česti su i napisi pod naslovom „Zvezda je rođena”, a odnose se na glavnu glumicu u ovom filmu – Lejlu Hatami.

Lejla je maestralno naturalistički otelotvorila lik Simin u narativno jednostavnom a moralno, psihološki i socijalno kompleksnom Farhadijevom urbanom i po tempu brzom filmu (bez velike sentimentalnosti, inače jedne od karakteristika iranskog ruralnog neorealizma), u kojem autor suptilno tematizuje sve ključne tačke patrijarhalnog društva i teokratskog poretka poput šerijatskog sudstva, problema razvoda i položaja žena. Lik žene koja ima putničku vizu i želju da iz Irana ode na Zapad, ali i iz braka u kojem osim o suprugu i ćerki mora da se brine i o suprugovom ocu obolelom od Alchajmerove bolesti.

Francuzi su tek sada otkrili zvezdu, novu miljenicu čijoj se lepoti i talentu dive, ali Lejlina zvezda odavno sija na iranskom filmskom nebu. Ova prelepa dama rođena u Teheranu 1972, supruga kolege glumca Alija Mosafe, majka dvoje dece, za sobom već ima značajne i nagrađivane uloge u čak 23 iranska filma, od kojih je većina imala i internacionalni uspeh. Kao vrsni poznavalac francuskog i nemačkog jezika, ona je i rado viđen gost svetskih festivala nakojima je često učestvovala i kao član žirija i zato ne čudi, ali veoma raduje, činjenica da će Lejla Hatami uskoro, od 17. do 23. januara, boraviti u Srbiji kao predsednica žirija Međunarodnog Kustendorf festivala na Mećavniku.

Gluma je Lejli bila predodređena. Ona je ćerka legendarnog iranskog scenariste i reditelja Alija Hatamija (poznatog autora istorijskih spektakala) koji je svoje najbolje filmove snimao u periodu vladavine iranskog šaha Reze Pahlavija i velike iranske zvezde, glumice Zahre Hatami čija je karijera bila naglo prekinuta odmah posle islamske revolucije, jer se u filmovima pojavljivala nepokrivene glave, posle čega je promenila ime u Zari Khoškam. Lejla je rano počela da igra u filmovima svog oca (jednom je igrala i dečaka koji je kasnije postao čuveni iranski slikar Kamal Olmok) i drugih iranskih autora, ali je njena rana filmska karijera bila prekinuta prevratom u njenoj zemlji. Roditelji su je poslali u Lozanu (Švajcarska) na studije elektrotehnike, ali se ona posle dve godine opredelila za studije francuske književnosti što je i diplomirala.

– Od svoje druge godine uvek sam sebe zamišljala kao glumicu, isprobavala sam haljine, stavljala majčinu šminku i šepurila se po kući. Majka je bila obeshrabrena tom mojom željom, smatrala je da treba da imam stalnu i pouzdanu karijeru, stabilan život inžinjera, izjavila je za „Politiku”,zimus u Berlinu, Lejla Hatami koja je publiku i novinare šarmirala tečnim izgovorom nemačkog jezika.

– Moje interesovanje za film ni tokom studija nije prestajalo i ja sam duboko u sebi znala da od toga neću odustati. Međutim, bilo je potrebno mnogo da ubedim oca da me pusti da prihvatim svoju prvu glavnu ulogu, u filmu „Lejla” Darijuša Merđuija, na čijem sam snimanju upoznala svog sadašnjeg supruga Alija Mosafu. Nažalost, moj otac je preminuo samo mesec dana pre premijere filma koji me je lansirao u zvezde, izjavila je Hatamijeva.

Na naše pitanje šta misli u čemu leži uspeh iranskih filmova, Lejla Hatami je odgovorila: „Tema većine iranskih filmova je u rešavanju društvenih pitanja, što je možda depresivno, ali sigurno nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Lično, više bih volela da sam videla manje suza i manje sumornih lica u iranskom filmu u poslednje tri decenije, ali pretpostavljam da je fikcija poslednja teritorija nadzirane slobode koja dozvoljava umetnicima i filmskim stvaraocima da snažnije reflektuju realnost života u Iranu današnjice, prihvatajući svoja umetnička ograničenja i opsesije. Ograničenja, ljude koji moraju da žive u svojim domovima, podstiču na kreiranje sopstvenog unutrašnjeg, pomalo šizofrenog života, koji je u kontrastu sa danima i noćima života napolju”.

Ova damačija lepota, elokvencija i obrazovanje oduzimaju dah, na Kustendorf će stići sa rediteljem Asgharom Farhadijem sa kojim će zajedno srpskim, ali i studentima filma iz celog sveta, predstaviti film „Razvod: Nader i Simin” i biti na raspolaganju za razgovor o ovom delu.

-----------------------------------------------------------

I Kim Ki Duk na Mećavniku

Osim Lejle Hatami u radu žirija predstojećeg Kustendorf festivala učestvovaće francuski producent Pjer Edelman i naš glumac i producent Zoran Cvijanović, koji će najbolje studentske filmove nagraditi Zlatnim, Srebrnim i Bronzanim jajetom.

Ovogodišnji Kustendorf festival ugostiće i kultnog korejskog reditelja Kim Ki Duka, kao i velikog turskog autora Nurija Bilgea Čejlana koji će održati i svoje majstorske radionice, a među onima za koje se očekuje da će sa svojim filmovima boraviti na Mećavniku su i reditelji Marđan Satrapi, Andreas Dresen, Frederika Aspok, kao i francuski reditelj Olivije Orle, autor filma „Nikostratos pelikan“ u kojem Emir Kusturica igra glavnu ulogu.