Hodočašće na svetu planinu Kajlaš

Posle dva putovanja na Tibet taj dragulj, pod naslovom ,,Sveta planina Kajlaš – Hodočašće na Tibet”, izbrusio je arhitekta dr Milan Rakočević, profesor Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Novom Pazaru, autor više desetina zdanja u zemlji i u svetu, većeg broja knjiga i niza stručnih radova o arhitekturi, nosilac prestižnih nagrada i vrednih priznanja u ovoj oblasti.

Pet godina posle prvog boravka na Tibetu, Rakočević je u aprilu i maju prošle godine ponovo bio na ,,krovu sveta”, ovoga puta okrenut velikom cilju – hodočašću na Kajlaš, svetu planinu pripadnika azijskih religija, do koje su tek izuzetno stizali i pojedinci sa zapada.

Iskusni planinar i svetski putnik, osvajač planinskih vrhova na četiri kontinenta, istraživač Sahare i prostranstava Australije, Uskršnjih ostrva, Aljaske i Sibira, vratio se s Tibeta s prtljagom punim impresija i pretočio ih u knjigu koju je nedavno objavila beogradska izdavačka kuća ,,Orion”.

Izvanredno dizajnirana, s obiljem fotografija koje su u punoj harmoniji s tekstom, kvalitetno štampana, ova knjiga, uz ostalo, potvrđuje koliko su impulsi i žudnje mladosti snažni i ostvarljivi, kako se žeđ za avanturom oplemenjuje stečenim znanjima i razumevanjem drugih svetova, civilizacija i kultura za čije neposredno upoznavanje ipak ,,kucne čas”.

Putnik, pisac, fotograf i dokumentarista, potkovan raznovrsnim i temeljnim znanjima, Rakočević je u ovom delu na izuzetan način spojio putopis i reportažu, racionalni govor nauke i magiju umetničke ekspresije, kazivanje srca i metafiziku, etnografske i antropološke uvide s osobenom duhovnom kontemplacijom.

Pretapanje tih slojeva teksta, Rakočević je učinio i jasnim i pomalo neprozirnim, sačinivši naročito zdanje čiji su deo i fotografski zapisi iza kojih se prepoznaju izoštreni nerv dokumentariste i prefinjenost estete.

Fotografije ljudi, krajolika, kulturne i religijske baštine Tibeta i Nepala, pogotovo svete planine Kajlaš i scena s kojima se na putu do nje iskušenički suočavaju hodočasnici, kao da su uronjene u teško dokučivi duh koji lebdi nad ,,krovom sveta” i nepreglednim prostranstvima tibetske visoravni. Njene surove lepote isklesala je priroda na nadmorskoj visini iznad 4.500 metara, oblikujući i svetu planinu Kajlaš (6.714 metara), to srce i dušu Tibeta, to ,,zasigurno najlepše mesto na Zemlji”, skriveno u dalekom, pustom, ,,verovatno najusamljenijem predelu na svetu, iza planinskog venca visokih Himalaja”.

Na planinu Kajlaš koja slavom, skladnošću i simetrijom nadmašuje sve planine sveta, koja je za vernike azijskih religija sama osovina sveta i sedište njihovih vrhunskih božanstava, ljudska noga ne stupa. Hinduisti, budisti, bonpoisti, džainisti i tantrički budisti dolaze do podnožja ove usamljene planine da bi u najdubljem strahopoštovanju prešli put molitvene ,,kore”, hodočasnički krug dug 54 kilometra koji opasuje svetu planinu.

Kora znači veliki fizički i duhovni napor, zahteva izvanredna odricanja. Na tom putu se hodočasnici suočavaju i s otiscima stopa u kamenu slavnog učitelja, pesnika, filozofa i askete Milarepe (1052–1135).

Obilaskom kruga, na putu kore, naglašava Rakočević, i ,,hrišćani, muslimani i judaisti mogu razaznati prisustvo i svojih božanstava na tom mestu, a ateisti imaju priliku da se u miru posvete evokacijama svojih visokih ideala”.

Uslov za to je da ,,putnik treba da oseti da se nalazi u carstvu tako visoke realnosti koja je u svemu važnija od njega samog. I da to poštuje”. Onda će doživeti i spoznati šta je „okrepljenje i oslobođenje od čovekovog zavaravanja oko častoljublja, bogatstva i sujete” i punu svest o tome da ,,iskušenje moći i slavemože duboko da izobliči čoveka i uništi mir njegove duše”.

Uostalom, profesor Rakočević navodi reči koje je čuo u nekom hinduističkom hramu u Delhiju: ,,Ti si majstor, ti si dleto, kamen…”

,,Dakle, sve je u tebi, više sile se ne mogu pridobiti nekim varanjem, molitve i preobražaj se mogu roditi samo iz tvog srca”, glasi jedna od bitnih poruka ove jedinstvene, dobrodošle knjige profesora dr Milana Rakočevića.

------------------------------------------------------

Krug života

Pešačenje oko Kajlaša na putu dugom 54 kilometra i na visinama iznad 5.500 metara traje tri dana. Ovo podvižništvo se tumači kao ispunjenje punog kruga jednog životnog ciklusa, od rađanja, preko odrastanja do umiranja, što hodočasniku obezbeđuje oprost od svih grehova počinjenih u jednom ovozemaljskom životu. Vrhunac hodočašća, fizički i duhovni, dostiže se na prevoju Drolma La (5.678 metara). Na tom mestu, putnik može da ostavi posečene nokte, pramen kose i kap krvi, čime se simbolizuje njegovo telo koje tu zauvek ostaje.