Špijuni, avioni i vanzemaljci

Među čestitkama koje „putuju” Internetom, u vrhu lestvice popularnosti jesu linkovi portala Jutjub sa kojih se čuju monotoni signali ruskog odašiljača UVB-76. Namenjene su milionima entuzijasta koji „u realnom životu” pomno prate signale odašiljača preko kratkotalasnih predajnika ili Interneta.

Zujanje slično Morzeovom pismu oglašava se 23 časa dnevno, da bi sat tišine najavio početak novog radnog dana. Atipično „zzz-zz-zzzzzzzz” ruskog emitera povremeno prekidaju kratke govorne poruke ili tonalni inserti – odlomci iz uvertire „Labudovog jezera”. Redovnim slušaocima nisu promakli ni učestali pokušaji ometanja emisije: konstantno pištanje navodno upućuje na američke „razarače”, muzika „Dugog marša” potiče sa kineskih kontraobaveštajnih odašiljača, zvuke ključanja vode stručnjaci pripisuju izraelskim kratkotalasnim odašiljačima i nazivaju ih – Mosadovom čajankom...

Ruski emiter UVB-76 ne razlikuje se bitnije od namenskih, kratkotalasnih odašiljača drugih zemalja. Funkcioniše po „totman-principu”: svrha mu je provera budnosti operatera opasnih naprava. Od tehničkog usavršenja u tridesetim godinama prošlog veka – zasluga i patent iz 1937. godine pripadaju Nemcu Zigfridu Šulteu – koriste ga sve armije sveta. Kod ruskog UBV-76 stručnjaci pretpostavljaju da je reč o emiteru sistema protivraketne odbrane. U obaveštajnim krugovima, međutim, veruje se da je signal kontrolna veza Moskve sa špijunima spavačima.

Uprkos sličnosti sa namenskim odašiljačima drugih zemalja, nema emitera koji uživa popularnost poput ruskog. Razlozi su „opipljivi”. Sa jedne strane, UVB-76 je u špijunskom nadmetanju, posle rasformiranja Sovjetskog Saveza, prvi vojnoobaveštajni odašiljač „priključen” na Internet. Bilo je to delo obaveštajne „konkurencije” Moskve. Sa druge strane, Moskva je uzvratila izveštajima u naučnim časopisima, po kojima je ovde reč o ispitivanju dalekih svetova vasione.

„Ako nam iko može dati pouzdanu informaciju o početku invazije iz svemira, onda su to članovi opservatorije koja koristi emiter UVB-76”, izjavio je Ari Bender iz Amsterdama za nemački „Zidojče cajtung”, predskazujući skori dolazak osvajača iz svemira.

Sredovečni Bender je „holandski bazdić” (od engleskog izraza za dekoder zujanja), koji je pripadnik najbrojnije grupacije poklonika teorije o postojanju „ruskog kontakta” sa vanzemaljcima.

Trezveniji „bazdići” opisuju svrhu odašiljača kao strogo vojno i obaveštajno namensku. Pri tome se i jedni i drugi pozivaju na zvanične izvore. Prvi ukazuju, između ostalog, na pisanje ruskog magazina na engleskom „Russian Journal of Earth Sciences”. Svrha odašiljača opisana je kao ispitivanje jonosfere uz pomoć zvučnih signala. Drugi, izvesno bliži istini, ukazuju na američke izvore.

U evropskim krugovima ukazuje se da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prva pratila signal. Posle otcepljenja Estonije od SSSR-a, bivši stručnjak sovjetske obaveštajne službe za komunikacije, Estonac Andrus Aslaid „preneo” je signal – na Internet. U prislušnoj stanici na nemačkom Taunusu pominje se „čovek iz Virdžinije” sa pristupnim kodom „Room641A” – kao prvi redovni posetilac. Kombinacija slova i brojki upućuje na prislušnu stanicu NSA u kalifornijskoj centrali telefonskog koncerna AT&T u San Francisku...

U prilog spekulacijama o špijunskoj nameni odašiljača idu događanja u leto 2010. godine. Vojnoobaveštajnoj službi u Jasenovu pripisana je krivica za otkrivanje ruske obaveštajne mreže u SAD sa lepom špijunkom Anom Čepmen na čelu. Lična krivica pripisana je drugom čoveku vojnoobaveštajne službe, generalu potpukovniku Juriju Ivanoviču.

Sticajem okolnosti, ili iz nekog drugog razloga, vojni odašiljač prekinuo je emitovanje signala 25. avgusta 2010. Slušaoci pred prijemnicima su u 10.23 po moskovskom vremenu čuli čudne zvuke – kao da je u prostorijama došlo do telesnog sukoba. Istovremeno, nekoliko hiljada kilometara dalje, na pučini ispred sirijsko-turske granice, general Ivanovič se udavio prilikom pokušaja da se prvi put u životu oproba kao ronilac.

Najnoviji satelitski snimci pokazuju da je baza odašiljača UVB-76 u seocetu Povarovo, kraj Moskve, napuštena. Signal, međutim, i dalje se emituje, sa nove lokacije u blizini gradića Pskova, na rusko estonskoj granici. U međuvremenu promenjen je i službeni naziv emitera u MDZhB. Ipak, Putinovi naslednici u obaveštajnom miljeu ostavili su „paralelni trag” zaljubljenicima u teorije zavere i špijunskog nadmetanja. UVB-76 emituje i dalje, na radost radio-amatera i poklonika specijalnih komunikacija posredstvom Interneta.