Шпијуни, авиони и ванземаљци

Међу честиткама које „путују” Интернетом, у врху лествице популарности јесу линкови портала Јутјуб са којих се чују монотони сигнали руског одашиљача УВБ-76. Намењене су милионима ентузијаста који „у реалном животу” помно прате сигнале одашиљача преко краткоталасних предајника или Интернета.

Зујање слично Морзеовом писму оглашава се 23 часа дневно, да би сат тишине најавио почетак новог радног дана. Атипично „ззз-зз-зззззззз” руског емитера повремено прекидају кратке говорне поруке или тонални инсерти – одломци из увертире „Лабудовог језера”. Редовним слушаоцима нису промакли ни учестали покушаји ометања емисије: константно пиштање наводно упућује на америчке „разараче”, музика „Дугог марша” потиче са кинеских контраобавештајних одашиљача, звуке кључања воде стручњаци приписују израелским краткоталасним одашиљачима и називају их – Мосадовом чајанком...

Руски емитер УВБ-76 не разликује се битније од наменских, краткоталасних одашиљача других земаља. Функционише по „тотман-принципу”: сврха му је провера будности оператера опасних направа. Од техничког усавршења у тридесетим годинама прошлог века – заслуга и патент из 1937. године припадају Немцу Зигфриду Шултеу – користе га све армије света. Код руског УБВ-76 стручњаци претпостављају да је реч о емитеру система противракетне одбране. У обавештајним круговима, међутим, верује се да је сигнал контролна веза Москве са шпијунима спавачима.

Упркос сличности са наменским одашиљачима других земаља, нема емитера који ужива популарност попут руског. Разлози су „опипљиви”. Са једне стране, УВБ-76 је у шпијунском надметању, после расформирања Совјетског Савеза, први војнообавештајни одашиљач „прикључен” на Интернет. Било је то дело обавештајне „конкуренције” Москве. Са друге стране, Москва је узвратила извештајима у научним часописима, по којима је овде реч о испитивању далеких светова васионе.

„Ако нам ико може дати поуздану информацију о почетку инвазије из свемира, онда су то чланови опсерваторије која користи емитер УВБ-76”, изјавио је Ари Бендер из Амстердама за немачки „Зидојче цајтунг”, предсказујући скори долазак освајача из свемира.

Средовечни Бендер је „холандски баздић” (од енглеског израза за декодер зујања), који је припадник најбројније групације поклоника теорије о постојању „руског контакта” са ванземаљцима.

Трезвенији „баздићи” описују сврху одашиљача као строго војно и обавештајно наменску. При томе се и једни и други позивају на званичне изворе. Први указују, између осталог, на писање руског магазина на енглеском „Russian Journal of Earth Sciences”. Сврха одашиљача описана је као испитивање јоносфере уз помоћ звучних сигнала. Други, извесно ближи истини, указују на америчке изворе.

У европским круговима указује се да је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) прва пратила сигнал. После отцепљења Естоније од СССР-а, бивши стручњак совјетске обавештајне службе за комуникације, Естонац Андрус Аслаид „пренео” је сигнал – на Интернет. У прислушној станици на немачком Таунусу помиње се „човек из Вирџиније” са приступним кодом „Роом641А” – као први редовни посетилац. Комбинација слова и бројки упућује на прислушну станицу НСА у калифорнијској централи телефонског концерна АТ&Т у Сан Франциску...

У прилог спекулацијама о шпијунској намени одашиљача иду догађања у лето 2010. године. Војнообавештајној служби у Јасенову приписана је кривица за откривање руске обавештајне мреже у САД са лепом шпијунком Аном Чепмен на челу. Лична кривица приписана је другом човеку војнообавештајне службе, генералу потпуковнику Јурију Ивановичу.

Стицајем околности, или из неког другог разлога, војни одашиљач прекинуо је емитовање сигнала 25. августа 2010. Слушаоци пред пријемницима су у 10.23 по московском времену чули чудне звуке – као да је у просторијама дошло до телесног сукоба. Истовремено, неколико хиљада километара даље, на пучини испред сиријско-турске границе, генерал Иванович се удавио приликом покушаја да се први пут у животу опроба као ронилац.

Најновији сателитски снимци показују да је база одашиљача УВБ-76 у сеоцету Поварово, крај Москве, напуштена. Сигнал, међутим, и даље се емитује, са нове локације у близини градића Пскова, на руско естонској граници. У међувремену промењен је и службени назив емитера у МДЗхБ. Ипак, Путинови наследници у обавештајном миљеу оставили су „паралелни траг” заљубљеницима у теорије завере и шпијунског надметања. УВБ-76 емитује и даље, на радост радио-аматера и поклоника специјалних комуникација посредством Интернета.