Ovo je bila njihova godina

FILM

Snovi jedne zemlje

Srpska kinematografija imala je u 2011. ono što je dugo čekala: bioskopsku distribuciju domaćeg dokumentarnog filma „Sinema komunisto” Mile Turajlić. Ovo delo, o zlatnom dobu jugoslovenske kinematografije od 1945. do 1990, istraživalo je nastanak i nestanak jugoslovenskog „Holivuda Istoka”, zlatno doba i propast Filmskog grada u Beogradu i „Avala filma”, kao i način na koji je Titov afinitet prema filmu stvarao mit o Jugoslaviji na velikom platnu.

– Dokumentovali smo jedno vreme, jedan trenutak, a kao što neki od likova nisu više sa nama, tako neka mesta koja smo snimili više ne postoje. „Avala film” je otišao u stečaj, sprema se prodaja, i sumnjam da će se iko više prošetati kroz te funduse i laboratorije – kaže rediteljka, koja je obilazeći više od 45 festivala u svetu mogla da oslušne reakcije publike na priču i o nama.

– Mladi u okruženju otkrili su nešto nepoznato, a starijima je film vratio nešto izgubljeno. Stranu publiku iznenadilo je prisustvo velikih zvezda, a to ih je na neki način i približilo nama. Reagovali su sa razumevanjem, pre svega u SAD, jer je njima poznata ta ideja jedne zemlje koja ima svoj san i filmsku industriju koja proizvodi slike za taj san – ističe Turajlićeva koja je nagrađena na 13 festivala, a film je ovenčan priznanjima za najbolji dokumentarac u Čikagu i Trstu.

„Sinema komunisto” prikazao je da je raspadom jedne zemlje propala i jedna kinematografija, a time i „Avala filma”, jer kada država više nije stajala iza filma, tada je filmski grad počeo da propada. Odslikan je sjaj kinematografije bivše SFRJ, a vodiči kroz taj svet glamura i zvezda, poput Sofije Loren i Ričarda Bartona koji su ovde snimali, jesu glumac Bata Živojinović, reditelj Veljko Bulajić i Titov kinooperater Aleksandar Leka Konstantinović, koji mu je puštao film svake večeri – 32 godine.

I. Aranđelović

----------------------------------------------

MUZIKA

Iz Londona na „Kolarac”

Stefan Ćirić (Foto privatna arhiva)

Posle brojnih koncerata po svetu, pijanista Stefan Ćirić ove godine uspešno je debitovao s Londonskom filharmonijom u Kongresnoj sali u Istbornu u Britaniji, gde je svirao Treći Rahmanjinov koncert, a s filharmonijom iz Sofije kao solista nastupao je i na turneji po Italiji. Do sada je svirao u Srbiji, Holandiji, Španiji, Austriji, Kanadi i Kini. Od 16. godine živi u Londonu. „Ovaj grad mi je prirastao za srce, u njemu se neprekidno nešto dešava, i mladim talentima se pruža prilika da se iskažu. Ljudi stoje u redovima za karte da bi čuli i videli svog omiljenog umetnika“, kaže Ćirić (25), koji je diplomirao na Kraljevskoj akademiji u Londonu.

„Trudim se da koncertiram što više i predstavljam Srbiju u najboljem svetlu. Sviram bogat repertoar, od baroka do savremenih dela. Za umetnika je važno davarira stilove i organizuje koncerte na interesantan i jedinstven način“, ističe pijanista koji je nastupao i u Glen Guld studiju u Torontu, 2009. dobio Vigmor hol nagradu Kraljevske akademije za muziku i nagradu publike na Međunarodnom takmičenju pijanista u Italiji...

„Na turneji po Kini sale su bile prepune jer Kinezivole klasikui poštuju umetnike, a na turneji poKanadi sam imao veliku podršku naših ljudi koji tamo žive, i sreo sam čak i svojeprofesore iz Beograda. Svuda sam upoznao dobronamerne ljude s kojima sam u kontaktu“, kaže Stefan koji u martu 2012. nastupa u rodnom gradu, u Kolarčevoj zadužbini. „Jedva čekam i nadam se da će to biti jedan od onih nezaboravnih koncerata.“

M. S.

----------------------------------------------

POEZIJA

Tajna rasta i razvoja

Jana Rastegorac

Jana Rastegorac (1987), diplomirala na katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na master studijama na istoj katedri. Studira i slikarstvo. Svoj pesnički prvenac, knjigu „Isečak 8”, objavila je u ediciji „Prva knjiga”, Matice srpske 2010. godine. Za nju je 2011. dobila nagradu „Matićev šal”. Nagrađena je (2011) i za kratku priču „Podijum”,na konkursu Narodne biblioteke Bor.

Ljubav prema književnosti pokazivala je od ranog detinjstva, paralelno se izražavajući i likovno. U gimnazijskom periodu osvojila je „Timočku liru” na Festivalu kulture mladih Srbije u Knjaževcu za pesmu „Tok”, kao i drugo mesto za esej na Pekićevom konkursu (obe nagrade 2005. godine). Nastavila je da objavljuje poeziju i prozu u „Pesničkim novinama”, „Bagdali”, „Književnim novinama”, „Trećem trgu”, „Priči”, „Letopisu Matice srpske”...

Knjiga „Isečak 8” predstavlja književni tekst koji je teško žanrovski odrediti, jer se može čitati i kao poezija i kao proza, ili kao nešto treće.

„Isečak 8”, objašnjava spisateljica, pokušaj je umetničkog približavanja tajni rasta i razvoja, kao i preispitivanja pojma humanog. Junak ove knjige je – Isak, orah koji se predao razmišljanju. Razapet je između opozicija kao što su muško i žensko, koren i krošnja, kretanje i mirovanje. On kroz smenu različitih fragmenata koji ga prikazuju iz različitih perspektiva i u različitim književnim modusima i pripovedajući i sam (podeljen na mušku i žensku polovinu) opisuje dva kruga svoje spiralne putanje (ka prevazilaženju pomenutih opozicija) koji sačinjavaju osmicu.

Z. R.

----------------------------------------------

IGRA

Dva plesača – jedna priča

Strahinja Lacković i Nikola Tomašević (Foto Jelena Janković)

Mnogo toga istovetnog može se reći o igračima Nikoli Tomaševiću i Strahinji Lackoviću, momcima koji su, gotovo preko noći, postali važna imena na našoj plesnoj sceni. Prosto, njihove karijere nekako paralelno teku i liče jedna na drugu. Oni su dosta lako iz latinoameričkog plesa „prekoračili” u svet umetničke igre; došli su i iz istog plesnog kluba na Vračaru, obojica kao višestruki državni prvaci. Međutim, „Mirisi cimeta”, njihova prva predstava, kao da su ih omađijali...

Zato danas njih gledaju u svim beogradskim pozorišnim kućama u kojima je igra na redovnom repertoaru: u matičnom „Bitef teatru” („Mirisi cimeta”, „Otelo”, „Alfa bojs”, „Božanstvena komedija” ...), „Narodnom pozorištu” („Aleksandar”), „Madlenijanumu” („Severna bajka”), „Pozorištu na Terazijama” („Maratonci trče počasni krug”). Sa svojom Bitef dens-kompanijom sada spremaju plesnu predstavu za decu – „Kapetan Džon Piplfoks”, a biće, naravno, i premijera za odrasle.

Uz sav taj ples, Strahinja je završio Sportsku akademiju, dok je Nikola zasad „zamrznuo” studije na trećoj godini geoekonomije. Strahinja je u Holandiji igrao i u filmu „Alfa bojs”, dva puta je bio na gostovanju u Nemačkoj s trupom „Klub Gaj end Roni” iz Groningena, holandskog grada u kome će, na proleće, cela njihova beogradska trupa raditi na novom projektu, koji će se realizovati i tamo i ovde.

I o još dve sličnosti u biografijama: oba igrača rođena su na moru (Split, Vis), a povezuju ih i zajednički šabački koreni. O njihovoj igri danas, Nikola kaže: „Nekad, kao latino plesači, mi smo se takmičili – igrali jedan protiv drugog. U teatru mi igramo jedan za drugog!”

K. R.

----------------------------------------------

POZORIŠTE

Od Lole do Hamleta

Petar Benčina (Foto: A. Vasiljević)

Bilo je uzbudljivo jer je raznoliko. Ne mogu reći da me je bilo koji scenski junak namučio, ali je svaki na svoj način bio zahtevan. Neki po obimu, drugi po specifičnosti, kao što je Lola u drami „Sve o mojoj majci”, ili Hamlet, koji je sam po sebi veliki izazov, iako, u ovom slučaju, nije Šekspirov.

Ovo su reči mladog glumca Petra Benčine, koji je u 2011. na matičnoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, ali i kao gostujući glumac u drugim pozorištima, ostvario čak pet zapaženih uloga: od junaka u klasičnim delima, preko savremenih dramskih tekstova do filmskih hitova. Na sceni BDP-a tumači lik Maksa u predstavi „Kao kroz staklo”, koju je po delu Ingmara Bergmana režirala Anja Suša, Lolu u delu „Sve o mojoj majci”, urađenom po Almodovarovom filmu, u režiji Đurđe Tešić, kao i Ognjena u savremenom komadu „Dnevna zapovest” Vladimira Đurđevića, u režiji Marka Manojlovića. Magičnog Hamleta ostvario je u predstavi „U senci Hamleta” po delu Irene Kraus, u režiji Anje Suše i produkciji Dečjeg kulturnog centra iz Beograda, a Ćamil-efendiju u Andrićevoj „Prokletoj avliji” u režiji Nebojše Bradića i koprodukciji pozorišta iz Virovitice, Užica i Tuzle.

– Razlika je u tome što je junaka klasičnog dela trebalo savladati, a onda ga bez suvišnog respekta približiti običnom smrtniku, a likove iz komada koji se bave junacima sa asfalta sa druge strane predstaviti gledaocu – objašnjava Benčina.

Petar Benčina je sa 11 godina bio član Dečjeg omladinskog studija Mike Aleksića i već tada je znao da će biti glumac. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je 2008. u klasi Dragana Petrovića Peleta. Status stalnog člana BDP-a stekao je prošle jeseni.

B. G. T .

----------------------------------------------

UMETNOST

Pokaži šta znaš

Dobitnici nagrade za crtež „Vlada Veličković” (Foto A. Vasiljević)

Nagradu za crtež iz Fonda „Vladimir Veličković” za 2011. godinu podelili su Simonida Radonjić i Vuk Vučković, dok je specijalnu nagradu za crtež kao animaciju dobio Nemanja Nikolić.

Simonida Radonjić (1973) diplomirala je na novosadskoj Akademiji umetnosti kod Slobodana Kneževića, a postdiplomske studije je završila kod Velizara Krstića na FLU u Beogradu.

– To je veliko priznanje, odgovornost i podstrek za dalji rad, a posebno mi je drago što nagradu dodeljuje Vlada Veličković, čiji rad veoma poštujem. U sledećoj godini prevashodno ću se baviti crtežom i u „Haosu” ću izložiti seriju novih radova. Nagrada predstavlja i veliku odgovornost za umetnika – kaže Simonida Radonjić.

Vuk Vučković (1986), nekadašnji student Jovana Sivačkog trenutno je na drugoj godini doktorskih studija FLU:

– Treći put sam predao radove i umetnički portfolio na ovaj nagradni konkurs, dva puta prethodnih godina sam ulazio u uži izbor. Veličković mi je na uručenju nagrade rekao da se upornost isplati. Značaj ove nagrade je ogroman, kao i moja odgovornost da je opravdam. To je jedna od, na žalost, retkih šansi da neko čuje za vas i vaš rad. Dobio si šansu, sad pokaži šta znaš.

Dobitnik specijalne nagrade za crtež kao animaciju Nemanja Nikolić (1987), iz klase Čedomira Vasića na FLU, sada već na doktorskim studijama kaže:

– Moji animirani filmovi „Inserti” nastali su ispitivanjem odnosa crteža i pokretne slike. Cilj mi je bio da unapredim polje likovnog izražavanja kroz sintezu dve različite vizuelne umetnosti. Nagradu baš za tu seriju radova vidim kao podršku i podsticaj za usavršavanje. Namera mi je da kroz uporedno negovanje crtačko-slikarske i animatorske prakse dođem do originalnih likovnih rešenja. Izložba krajem sledeće godine pokazaće koliko sam u tome uspeo.

B. Lijeskić