Okončana zavrzlama

LjUBOVIJA – Protočna mini-hidroelektrana snage 45 kilovata, domaćina Miloša Đorđića, sagrađena pre punih 20 godina na reci Ljuboviđi koja protiče pored njegove kuće u selu gornja Ljuboviđa kod Ljubovije, otkako je sagrađena 1987. godine do sada nije proizvela nijedan kilovat veoma potrebne  električne struje, krajem ovog meseca počeće da radi, jer dugogodišnja zavrzlama između dvojice komšija Radoslava Markovića i Miloša đorđića okončana je uz pomoć suda.

  – Što moja mini-hidroelektrana nije radila pune dve decenije razlog za to je bio što nisam mogao da se dogovorim sa komšijom Radoslavom Markovićem, da mi dozvoli protok vode kroz njegovu njivu. Ja sam elektranu sagradio po odobrenju Ministarstva za energetiku Srbije, So Ljubovija i Ministarstava za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Idejno rešenje i projekat uradio je elektroinženjer Milorad Zeljić iz Malog Zvornika. Izgradnja kanala kojim dotiče voda za pokretanje turbine i nabavka agregata i druge opreme za elektranu te 1987. godine koštala me je 85.000 nemačkih maraka – počinje svoju priču miloš Đorđić.

 – Kada je po montiranju agregata trebalo da vlastitu elektranu pustim u rad i da mi u domaćinstvu zasvetle sijalice bilo mi je potrebno da obavim još jedan manji posao, da proširim kanal za jedan i po metar i produbim ga za 40 santimetara. Jer njime do elektrane sa reke Ljuboviđe stizalo bi 700 kubnih metara vode u sekundi. Na samom početku proširenja kanala dugog oko 800 metara naišao sam na teškoću. Moj komšija Radoslav Marković, kroz čiju njivu prolazi kanal u dužini od 300 metara, nije mi dozvolio da taj deo kanala osposobim za protok vode  i obezbedim nesmetan rad elektrane koja može godišnje da proizvede i 300.000 kilovata struje – kaže Đorđić.

 Miloš je veoma vredan, govorljiv i otresit seljak. Priča nam o elektrani u koju je uložio hrpu novca i mnogo rada, kojom se ponosi on i ako  dug vremenski period nije radila. Dok sve to on priča pogled mu je usmeren ka elektrani i kaže: "Vidite, šteta je to velika za mene i za društvo. Električna energija se izuzetno mnogo troši. Nema je dovoljno.  Sa komšijom Radoslavom bezbroj puta pokušao sam na razne načine da se dogovorimo, ali bezuspešno. Sudili smo se 20 godina. Sud je okončao presudio u moju korist. To je dobro. Valjda je kucnuo čas da se Radoslav i ja pomirimo. Trebalo bu to što pre da učinimo, najbliže smo komšije. Spreman sam da dam struju i za njegovo domaćinstvo i to – besplatno. Tako   ćemo obojica imati koristi. Kada uskoro poteknu prvi kilovati struje iz moje elektrane, tog dana prirediću gozbu za sve moje komšije, prijatelje i majstore koji su učestvovali u njenoj gradnji i koji su kao i ja veoma dugo čekali  da bude puštena u rad ", ističe Miloš i dodaje:

– Vode za pokretanje turbine ima dovoljno, pa sam odlučio da elektranu konačnu pustim u rad krajem ovog meseca, i ona će raditi punom snagom. Višak struje distribuiraću niskonaponskoj mreži "Elektropodrinju". 

Oprema u Đorđićevoj mini-elektrani domaće je proizvodnje. Jedino je agregat kupljen od "Turboinstituta" iz Ljubljane. Elektrana je montirana pod stručnim nadzorom elektroinženjera Milorada Zeljića  i stručnjaka "elektropodrinja" iz loznice.