Окончана заврзлама

ЉУБОВИЈА – Проточна мини-хидроелектрана снаге 45 киловата, домаћина Милоша Ђорђића, саграђена пре пуних 20 година на реци Љубовиђи која протиче поред његове куће у селу горња Љубовиђа код Љубовије, откако је саграђена 1987. године до сада није произвела ниједан киловат веома потребне  електричне струје, крајем овог месеца почеће да ради, јер дугогодишња заврзлама између двојице комшија Радослава Марковића и Милоша ђорђића окончана је уз помоћ суда.

  – Што моја мини-хидроелектрана није радила пуне две деценије разлог за то је био што нисам могао да се договорим са комшијом Радославом Марковићем, да ми дозволи проток воде кроз његову њиву. Ја сам електрану саградио по одобрењу Министарства за енергетику Србије, Со Љубовија и Министарстава за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Идејно решење и пројекат урадио је електроинжењер Милорад Зељић из Малог Зворника. Изградња канала којим дотиче вода за покретање турбине и набавка агрегата и друге опреме за електрану те 1987. године коштала ме је 85.000 немачких марака – почиње своју причу милош Ђорђић.

 – Када је по монтирању агрегата требало да властиту електрану пустим у рад и да ми у домаћинству засветле сијалице било ми је потребно да обавим још један мањи посао, да проширим канал за један и по метар и продубим га за 40 сантиметара. Јер њиме до електране са реке Љубовиђе стизало би 700 кубних метара воде у секунди. На самом почетку проширења канала дугог око 800 метара наишао сам на тешкоћу. Мој комшија Радослав Марковић, кроз чију њиву пролази канал у дужини од 300 метара, није ми дозволио да тај део канала оспособим за проток воде  и обезбедим несметан рад електране која може годишње да произведе и 300.000 киловата струје – каже Ђорђић.

 Милош је веома вредан, говорљив и отресит сељак. Прича нам о електрани у коју је уложио хрпу новца и много рада, којом се поноси он и ако  дуг временски период није радила. Док све то он прича поглед му је усмерен ка електрани и каже: "Видите, штета је то велика за мене и за друштво. Електрична енергија се изузетно много троши. Нема је довољно.  Са комшијом Радославом безброј пута покушао сам на разне начине да се договоримо, али безуспешно. Судили смо се 20 година. Суд је окончао пресудио у моју корист. То је добро. Ваљда је куцнуо час да се Радослав и ја помиримо. Требало бу то што пре да учинимо, најближе смо комшије. Спреман сам да дам струју и за његово домаћинство и то – бесплатно. Тако   ћемо обојица имати користи. Када ускоро потекну први киловати струје из моје електране, тог дана приредићу гозбу за све моје комшије, пријатеље и мајсторе који су учествовали у њеној градњи и који су као и ја веома дуго чекали  да буде пуштена у рад ", истиче Милош и додаје:

– Воде за покретање турбине има довољно, па сам одлучио да електрану коначну пустим у рад крајем овог месеца, и она ће радити пуном снагом. Вишак струје дистрибуираћу нисконапонској мрежи "Електроподрињу". 

Опрема у Ђорђићевој мини-електрани домаће је производње. Једино је агрегат купљен од "Турбоинститута" из Љубљане. Електрана је монтирана под стручним надзором електроинжењера Милорада Зељића  и стручњака "електроподриња" из лознице.