Magično drvce

Veoma koristan ali i potencijalno opasan izum, šibice, upotrebljava se širom naše planete već nekoliko vekova. Gotovo da nema domaćinstva u svetu u kome se ne nalazi bar jedna kutija ovih magičnih drvca, iako ih poslednjih decenija potiskuju upaljači.
Do stvaranja bezbednog i jevtinog pronalaska trebalo je da protekne dosta vremena i da se uloži mnogo truda. Nagoveštaj stvaranja prve šibice pojavio se 1669. godine pronalaskom fosfora. Desetak godina kasnije irski fizičar Robert Bojl stvorio je preteču šibice. On je umotao malo parče papira i umočio ga je u fosfor, a zatim je komadić drveta premazao sumporom. Prilikom trljanja drvca o papir dolazilo je do stvaranja vatre. Ovaj izum, međutim, nije bio praktičan i teško se mogao koristiti u kućnim uslovima.

Engleski hemičar i apotekar Džon Volker je 1827. godine je otkrio da može da stvori plamen tako što vrh drvca umoči u određene hemikalije a potom ga osuši. Trljanjem o hrapavu površinu na drvcu se stvarala vatra. Svoj pronalazak Volker je nazvao "kongrivs" i prvu kutiju ovih šibica prodao je jednom advokatu 7. aprila 1827. godine. Iako je njegov izum bio neobičan, Volker nije uspeo da ga unovči.

To je, međutim, pošlo za rukom Samjuelu Džonsu, koji je videvši Volkerov "kongrivs" došao na ideju da ga komercijalizuje. Džons je delimično modernizovao ovaj pronalazak, nazvao ga šibice "Lucifer" i počeo da ih prodaje. Ove šibice postale su jako popularne među ljubiteljima duvanskog dima, ali imale su i jednu veliku manu - miris koji se širio prilikom paljenja šibice bio je neizdrživ.

Šarl Sora, francuski hemičar, izumeo je 1830. godine šibice sa vrhom od belog fosfora. Ovaj pronalazak nije širio neprijatne mirise, ali je imao drugu, malo veću manu - beli fosfor bio je otrovan.

Džon Edvard Lindstrom iz Švedske 1855. godine inovirao je svoj patent - bezbedne šibice. Njegov pronalazak nije bio ni otrovan niti je ispuštao teške mirise, a šibice su se palile uz pomoć hrapavog papira koji se nalazio na spoljnoj strani kutije.

Ipak, za prvu pravu kutiju za šibice zaslužan je Džošua Pusi koji je 1889. godine napravio "fleksibils" šibice smeštene u posebno izrađenoj kutiji, bez mogućnosti da se unutra same zapale.

Početkom prošlog veka, tačnije 1910. godine Dajmond meč kompani patentirala je prve neotrovne šibice u Americi, prilikom čije izrade su korišćene samo bezbedne supstance. U godinama koje su usledile ovaj mali ali neophodni pronalazak menjao je neznatno svoj izgled i oblik, a šibice su vremenom postajale sve bezbednije, ukoliko su se, naravno, pravilno koristile.