Novogodišnja noć na radnom mestu

U najradosnijim trenucima dok se ispraća stara i dočekuje nova godina, kada se ogromna većina stanovništva veseli uz bogatu trpezu i pesmu, mali broj ljudi novogodišnje slavlje provodi – na poslu. Oni su različitih profesija, starosnog doba i pola, jedni dobrovoljno pristaju da za praznik rade, a drugi „izvuku kraću šibicu”... Za veselu većinu oni su anonimni i tek poneko možda pomisli na njih i zapita se da li bi život i u tim najveselijim trenucima bez tog malog broja dežurnih mogao da funkcioniše.

Željko Marić je starešina smene Toplane „Novi Beograd” koja je u sastavu državnog preduzeća „Beogradske elektrane”. Zbog svog iskustva, stručnosti i funkcije koju obavlja, Željku je postalo nekako prirodno da mu se često zalomi da glavno novogodišnje veselje provede na radnom mestu. Već je prestao da broji koliko je novih godina dočekao u kompjuterskoj sali, odakle se upravlja procesom proizvodnje toplotne energije.

– Od dispečerskog centra dobijamo nalog za rad, odnosno, pojednostavljeno, gde treba da pojačamo, gde da smanjimo protok toplotne energije – objašnjava Željko. – Po instalisanoj snazi, Toplana „Novi Beograd” je najveća pojedinačna toplana u Evropi, a odavde se pokriva više od polovine beogradskog grejnog područja.

Imajući u vidu sve ove podatke, kao i činjenicu da se u toku novogodišnje noći radijatori ne hlade, jasno je koliko je značajno radno mesto Željka Marića. On se ne žali, čak kaže da je režim rada u toku novogodišnje noći laganiji nego običnim danima.

– Znate, vi i kod kuće imate obaveza, tako da je logično da ih ima i ovde. A kako se raspoređujemo? Po nekim uobičajenim kriterijumima, mada nekako gledamo da mi oženjeni malo više poguramo baš za tu noć, da pustimo ove momke malo u provod. A i ovde bude i hrane i pića, naravno bez alkohola – priča Željko.

Kada je upisao Ugostiteljsko-turističku školu, razredni starešina je Branislavu Sobočanu i drugarima saopštio: „Deco, pošto ste se odlučili za ovaj poziv, zaboravite šta je to Nova godina ili bilo koji praznik, jer ćete upravo tim danima imati najviše posla”. I pokazalo se da nije prazna priča. Sobočan je danas šef kuhinje restorana „Litl bej” i teško da može da se priseti kada je poslednji put dočekao novu godinu sa društvom ili familijom. Svakog 31. decembra Bane je na radnom mestu.

– Vremenom se čovek navikne i onda ta činjenica da pripremate dobar zalogaj za gosta postaje zadovoljstvo – priča Bane. – Znate kako se kaže: „Konobari dobijaju bakšiš, a za kuvare je bakšiš prazan tanjir”. Naravno, to je više kao šala jer osim što smo kolege, mi smo i drugari i sve delimo. Kada je reč o radu 31. decembra, napeto je samo prvih nekoliko sati, a posle sve ide kako treba. A kad završimo posao, onda se i mi opustimo sa preostalim gostima, pa padne i poneka pesma za personal.

Novogodišnja noć poslednjih godina mnogima je, naročito mlađem svetu, nezamisliva bez gradskog prevoza. A svim tim autobusima, tramvajima i trolejbusima koji voze kroz „najluđu noć” upravlja se sa jednog mesta – iz Dispečerskog centra Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd”.

– Subota, nedelja ili praznik, svejedno je – kaže Radovan Stojadinović, glavni dispečer GSP-a, među kolegama poznat po tome što nove godine dočekuje na radnom mestu. – U poslednje vreme, otkako je postalo uobičajeno slavlje na trgovima, obezbeđujemo pojačan prevoz te noći, a neke linije rade bez prestanka. Nema tu nekih velikih gužvi, ali obaveza postoji jer su građani navikli da i te večeri imaju prevoz.

Priča Radovan kako je dvoje Beograđana posle jednog dočeka, negde oko pet izjutra, ušlo u dupli odnosno zglobni tramvaj. Zauzeli su svoja mesta u „prikolici”, a onda su pozvali dispečerski centar i panično prijavili da tramvaj ide sam, da nema vozača. Izgleda da su se baš dobro proveli te noći...

Muzikanti i Nova godina – nekako ne ide jedno bez drugog. Beogradski gitarista Slobodan – Sloba Bukvić za doček ne radi samo ako je, daleko bilo, bolestan. U početku je, priznaje, prihvatao da svira 31. decembra zbog para, a kasnije, kao član orkestra „Marinada”, i nije baš imao mnogo izbora.

– Rok obožavam, a narodnjake sviram za lovu – priznaje Sloba.

Priča da se sa kolegama iz orkestra toliko usavršio da su poslednjih godina počeli jednostavno da se igraju na sceni i da sa instrumentima izvode bravure. Do devedesetih su svirali pesme o onoj Jugoslaviji, a onda su primat preuzele srpske numere. A u ponoć, zna se: „Marš na Drinu”.

– Ranijih godina su se, kada otkuca 12 sati, svi gosti kafane grlili, ljubili i čestitali Novu godinu jedni drugima. Danas se poljupci i čestitke zadržavaju za stolom. Ljudi su se otuđili čak i u kafani. Valjda će i to proći jednom...

Milan Janković